Ad hoc istraživanje – istraživački projekat koji je fokusiran na specifičan problem, pri čemu se podaci sakupljaju u jednom vremenskom intervalu od jednog uzorka ispitanika.

Adaptivna očekivanja – očekivanja po pitanju neke varijable koja se zasnivaju na proseku ranijih vrednosti date varijable.

Adaptivna poltika – aktivistička politika kojoj je cilj visoka stopa zasposlenosti.

Agencijska teorija – analiza načina na koji problemi asimetričnih informacija utiču na ekonomsko ponašanje.

Agenti osiguranja – zastupnici u osiguranju. Zastupnik pronalazi partnera i sa njim zaključuje u ime i za račun nalogodavca. Zastupnik može da zaključuje ugovore,da ugovara izmene ugovora i produženja,da izdaje polise osiguranja,da naplaćuje premije, kao i da prima izjave upućene osiguravaču. Zavisan je od nalogodavca,budući da mu on određuje obim ovlašćenja i poslova koje bi trebalo da obavi.

Agregatna ponuda – ukupna količina finalnih dobara i usluga koje kompanije jedne privrede žele da prodaju pri različitim nivoima cena.

Agregatna proizvodnja – ukupna proizvodnja dobara i usluga u privredi.

Agregatna tražnja – ukupna količina tražnje proizvedenog pri različitim nivoima cena.

Agregatni dohodak – ukupan dohodak faktora proizvodnje (zemljište,radna snaga i kapital) u provredi.

Agregatni nivo cena – prosečna cena robe i usluga u privredi.

Akcija – hartija od vrednosti na osnovu koje se stiče pravo na potraživanje prihoda i imovine korporacije.

Akcijski kapital – videti neto vrednost.

Akcionarsko društvo za osiguranje – pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica radi sticanja dobiti.

Aktiva – finansijsko potraživanje ili imovina koji predstavljaju sredstvo očuvanja vrednosti.

Aktivista – ekonomista koji smatra da je mehanizam samostalne korekcije kroz proces usklađivanja nadnica i cena veoma spor i samim tim smatra da je potrebno da vlada primeni aktivnu, diskrecionu politiku ne bi li eliminisala nezaposlenost kada god se ona poveća.

Američka opcija – opcija koja može da bude izvršena u bilo kom trenutku do datuma isteka ugovora.

Analiza distribucije – ispitivanje promena kod nosilaca moći u kanalu, atraktivnosti kanala , fizičke distribucije i ponašanju distributera.

Analiza dobavljača – ispituje ko su dobavljači i gde se nalaze, koje su njihove kompetencije i nedostaci, koji trendovi utiču na njih i kakvi su im izgledi za budućnost.

Analiza duracije(trajanja) – merenje osetljivosti tržišne vrednosti aktive i pasive banke shodno promenama u kamatnim stopama.

Analiza konkurenata – ispitivanje prirode aktuelnih i potencijalnih konkurenata,njihovih ciljeva i strategija.

Analiza kupaca – ispitivanje koje treba da utvrdi ko su kupci, koje kriterijume za izbor koriste, kako vrednuju konkurentske ponude i na osnovu kojih varijabli se mogu segmentirati.

Analiza povezanosti – mera kompromisa koje kupci prave između cene i drugih karakteristika proizvoda, koja omogućava da se ustanove efekti tih karakteristika na preferencije vezane za proizvod.

Analiza strateških pitanja – ispituje koliko su marketing ciljevi i osnove za segmentaciju adekvatni s obzirom na promene na tržištu.

Anuiteti – finansijski ugovori na osnovu kojih klijent plaća godišnju premiju, a za uzvrat mu je omogućen niz godišnjih isplata počev od određenog životnog doba, recimo od 65. godine, pa do kraja života.

Apresijacija – rast vrednosti neke valute.

Apsolutna neizvesnost – postoji kada se ne može unapred znati da li će određeni osigurani slučaj uopšte da se ostvari kod određenog osiguranika u toku trajanja osiguranja.

Arbitraža – eliminacija nerizičnih profitabilnih prilika na tržištu.

Autonomna potrošnja – deo individualne potrošnje koji ne zavisi od raspoloživog dohotka.

Bankarska panika – simultana propast mnogobrojnih banaka,kao tokom finansijske krize.

Banke – finansijske institucije koje primaju depozite i odobravaju kredite (poput komercijalnih banaka,štedno-kreditnih organizacija, štedionica i kreditnih unija).

Barselonska ordonansa – prvi zakon u oblasti pomorskog osiguranja,donesen u Barseloni (1435.godine).

Berze – sekundarna tržišta na kojima se kupci i prodavci hartija od vrednosti sreću na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu.

Bilans kapitala – opisuje tok kapitala između SAD i drugih zemalja.

Bilans stanja – lista aktive i pasive jedne banke (ili kompanije) kojom se prikazuje bilans; odnosno da je; ukupna aktiva jednaka zbiru ukupne pasive i kapitala.

Bilans tarnsakcija zvaničnih rezervi – tekući bilans i stavke iz bilansa kapitala.

Bogatstvo – svi resursi koje pojedinac poseduje, uključujući svu imovinu.

Bonus pakovanje – pakovanje koje pruža kupcu dodatnu količinu proizvoda po istoj ceni.

Bonus – popust na premiju zbog nepostojanja štete u prethodnom periodu osiguranja, odnosno umanjivanje premije osiguranja kod sledeće obnove osiguranja.

Brejnstorming – tehnika po kojoj grupa ljudi stvara ideje bez početne procene; tek kada se sastavi lista ideja, svaka od njih se procenjuje.

Brend – distinktivna ponuda proizvoda stvorena upotrebom imena, simbola, dizajna, pakovanja ili nekom kombinacijom tih faktora, koja ima za cilj da se napravi razlika između tog proizvoda i proizvoda konkurencije.

Brendovi proizvođača – brendovi koji su stvoreni od strane proizvođača i imaju svoje odabrano ime.

Brokeri osiguranja – posrednici u osiguranju. Delatnost posrednika sastoji se u pronalaženju i dovođenju u vezu partnera kako bi oni sami zaključili posao. Posrednici u osiguranju su nezavisni od osiguravača. Oni su dužni da se staraju o interesima i osiguravača i osiguranika. Obaveza posrednika je da osiguraniku pruži savete o potrebnom pokriću rizika,uslovima osiguranja,premiji i da predloži najpovoljnijeg osiguravača. Takođe, on treba da obavesti osiguravača o svim značajnim rizicima.

Brokeri – agenti investitora koji povezuju kupce s prodavcima hartija od vrednosti.

Bruto domaći proizvod – vrednost svih finalnih proizvoda i usluga provedenih u privredi u toku jedne godine.

Bruto premija – cena osiguranja; novčani iznos koji osiguranik plaća osiguravaču za uslugu osiguranja. Sastoji se iz neto premije i režijskog dodatka.

Brzina opticaja novca – stopa prometa novca;odnosno koliko puta se u toku jedne godine u proseku jedan dolar potroši za kupovinu ukupne količine robe i usluga u ekonomiji.

Budžetska ograničenja vlade – zahtev da budžetski deficit bude jednak zbiru promene u monetarnoj bazi i promene u državnim obveznicama koje javsnost poseduje.

Budžetski deficit – veća javna potrošnja u odnosu na prihod od poreza.

Budžetski suficit – veći priodi od poreza u odnosu na javnu potrošnju.

CARAMELS – sistem kvantitativnih indikatora boniteta osiguravajućih kompanija,koji su zasnovani na odgovarajućim pozicijama finansijskih izveštaja.

carine – porez na uvezenu robu.

Cena izvršenja – cena po kojoj kupac opcije ima pravo da kupi ili proda dati finansijski instrument.Koristi se i naziv strajk cena.

Cena – (1)količina novca plaćenog za određeni proizvod;(2)dogovorena vrednost dodeljena nekoj razmeni od strane kupca i prodavca.

Centar kupovine – grupa koja je uključena u donošenje odluke o kupovini;takođe poznata i kao jedinica za odlučivanje pri kupovinama koje obavljaju ogranizacije .

Centralna banka – državna institucija koja nadgleda bankarski sistem i koja je odgovorna za količinu novca i kredita koji postoje u ekonomiji kao celini;u SAD je to sistem federalnih rezervi.

Certifikat osiguranja – predstavlja skraćeni oblik polise osiguranja.Sadrži osnovne podatke o uslovima osiguranja.Najčešće se koristi u transportnom osiguranju.

Ciljni auditorijum – grupa ljudi kojoj je namenjena reklama ili poruka.

Ciljni konkurenti – organizacije koje kompanija bira za direktno nadmetanje.

Ciljni marketing – odabir jednog segmenta koji će biti meta za ponudu i komunikacije jedne kompanije.

Čist rizik – situacija koja će se završiti gubitkom ili bez ikakvog efekta(dobitak nije moguć).

Čista premija – izračunava se kao količnik nastalih osiguranih šteta i broja jedinica izloženosti riziku.

Cover note – dokument kojim se u praksi potvrđuje da ke osiguravač,odnosno reosiguravač,prihvatio uslove iz slipa i da je saglasan sa pokrićem osiguranog rizika.

Defanzivne operacije na otvorenim tržištu – operacije na otvorenom tržištu kojima je cilj eliminisanje promena u drugim faktorima koji utiču na rezerve i monetarnu bazu (kao što su promene u depozitima ministarstva finansija kod Feda ili flotiranje).

Deflacija dugova – proces u kom dolazi do značajnog pada nivoa cena,što još više smanjuje neto vrednost kompanija zbog velike zaduženosti.

Delimično istiskivanje – situacija u kojoj povećanje javne potrošnje dovodi do pada privatne potrošnje u izvesnoj meri koji dato povećanje javne potrošnje ne eliminiše u potpunosti.

Delkredere osiguranje kredita – predmet ugovora o osiguranju kod ove vrste osiguranja kredita ,koju zaključuje poverilac sa osiguravačem,su potraživanja ugovarača osiguranja prema jednom ili većem broju dužnika.Dužnik nije obuhvaćen ugovornim odnosom i ne mora ni znati da je poverilac osigurao svoje potraživanje od njega.

Depresijacija – pad vrednosri valute.

Devalvacija – vraćanje paritetnog kursa valute na niži nivo.

Devizne rezerve – aktiva centralne banke denominovana u stranoj valuti.

Devizni kurs – cena valute jedne zemlje iskazana u inostranoj valuti.

Devizno tržište – tržište na kojem se određuju devizni kursevi.

Diferencijalna prednost – jasna prednost u performansama u odnosu na konkurenciju u pogledu faktora koji su bitni za ciljane kupce.

Diferencirani marketing – strategija targetiranja tržišta koja se prinenjuje kada kompanija odluči da targetira nekoliko različitih tržišnih segmenata i razvije posebne marketing mikseve za svaki od njih.

Dileri – lica koja povezuju kupce i prodavce tako što kupuju i prodaju hartije od vrednosti po unapred utvrđenim cenama.

Dinamično formiranje cena – proizilazi iz menadžmenta prihoda gde se cene često menjaju na osnovu potražnje za proizvodom ili uslugom

Direktna ponovljena kupovina – odnosi se na kupovinu koju obavlja organizacija kada kupuje proizvod koji je i ranije kupovala od istog proverenog dobavljača.

Direktna pošta – materijal koji se šalje poštom na kućnu ili poslovnu adresu primaoca,s ciljem promovisanja proizvoda i/ili održavanja trajnog odnosa.

Direktni marketing – (1)sticanje i zadržavanje kupaca bez korišćenja posrednika;(2)distribucija proizvoda,informacija i promotivnih koristi ciljnim kupcima kroz interaktivnu komunikaciju,na način koji omogućava da se izmeri njihova reakcija.

Disintermedijacija – smanjenje priliva sredstava u bankarski sistem koje dovodi do sužavanja obima finansijskog posredovanja.

Diskontna stopa prinosa – kamatna stopa na kratkoročne državne obveznice.

Disperzija rizika – da bi u zajednici rizika svaki član nosio samo neznatan deo tereta rizika,rizik mora da pogodi što manji broj njenih članova,što podrazumeva veliku disperziju rizika.

Distribucija – distributivni kanali koji se koriste,lokacija prodajnih mesta,metodi transporta.

Diversifikacija – ulaganje u kolekciju(portfolio)instrumenata čiji se prinosi ne kreću uvek ujednačeno,a rezultat se ogleda u tome što je celokupan rizik manji nego kada su u pitanju pojedinačni instrumenti.

Dividende – vlasnici akcija ostvaruju pravo na periodične isplate ili dividende.

Dnevno prilagođavanje – na kraju svakog radnog dana,promena vrednosti fjučersi se dodaje ili oduzima s računa margine.

Dodatak za preventivu – obrazuje fon preventive koji služi za sprečavanje i umanjivanje šteta kod nesrećnih slučajeva.

Dohodak – priliv novca od zarada.

Doktrina realnih pokrića – teorija koja je danas dosta diskreditovana:osnovni princip sprovođenja monetarne politike bio je da sve dok se krediti odobravaju za “produktivnu” namenu-odnosno,kao podrška proizvodnji robe i usluga-obezbeđivanje rezervi bankarskom sistemu da bi on mogao da odobrava takve kredite nije se smatralo inflatornim.

Društvena odgovornost – etički princip po kome osoba ili organizacija treba da snosi odgovornost za to kako njeni postupci utiču na fiziičku okolinu i opštu javnost.

Društvo za uzajamno osiguranje – pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica u intersu svojih članova radi pokrića rizika svojih članova,na osnovu njihovih doprinosa.Neprofitnog je karaktera.

Državne banke – banke koje ovlašćenje i dozvolu za rad dobijaju na nivou savezne države.

Dubinski intervjui – individualno intervjuisanje potrošača koje traje jedan do dva sata i čiji je cilj razumevanje njihovih stavova,vrednosti,ponašanja i/ili uverenja.

Dvojni bankarski sistem – amrički sistem u kojem banke koje su pod nadžorom federalne vlade i banke koje su pod nadžorom određene savezne države posluju jedne pored drugih.

Dvostruko osiguranje – postoji ukoliko se isti predmet osigurava kod više osiguravača,za isto vreme i za isti rizik,ali tako da je zbir svih zaključenih osiguranja veći od vredonsti osiguranog predmeta.

Efekat januara – abnormalan rast cena akcija od decembra do januara.

Efektivnost – raditi prave stvari,napravili dobar strateški izbor.

Efikasnost – način upravljanja poslovnim procesima po visokim standardima, koji se najčešće bazira na smanjenju troškova;takođe se naziva “raditi stvari na pravi način”.

E-finansije – nove mogućnosti pružanja finansijskih usluga elektronskim putem.

Ekonometrijski model – model čije se jednačine procenju korišćenjem statističkih procedura.

Ekonomija obima – smanjenje transakcionih troškova po novčanoj jedinici transakcije kako se povećava veličina transakcija.

Ekonomija širine – sposobnost korišćenja jednog resursa da bi se obezbedio veliki broj različitih proizvoda i usluga.

Ekonomska vrednost za kupca (EVC) – iznos koji bi kupac morao da plati da bi se izjednačili ukupni troškovi životnog ciklusa novog i referentnog proizvoda.

Ekscedentno reosiguranje – odnosi se samo na one ugovore kod kojih suma osiguranja prelazi određenu granicu samopridržaja osiguravača.

Ekskluzivna distribucija – ekstreman oblik selektivne distribucije gde se samo jedan veleprodavac,maloprpdavac ili industrijski distributer koriste za prodaju proizvoda određenog dobavljača u jednoj geografskoj oblasti.

Eksperimantisanje – primena stimulansa(npr. dve različite cene) na dve odvojene grupe sa aličnim odlikama pod kontrolisanim uslovima,što ima za cilj da se izmeri efekat stimulansa na varijablu (npr. prodaja).

Eksplorativno istraživanje – preliminarno istraživanje određene istraživačke oblasti pre faze sakupljanja glavnih podataka.

Ekstenzija brenda – korišćenje ustanovljenog imena brenda za novi brend u okviru istog širokog tržišta.

Elektronska razmena podataka (EDI) – tehnologija koja je prethodila internetu,i koja je omogućavala organizacijama da koriste međusobno povezane kompjutere radi brze razmene informacija.

Elektronski novac(e-novac) – novac koji postoji samo u elektronskoj formi i takođe predstavlja zamenu za gotovinu.

Erane – organizacije u Antičkoj Grčkoj koje su na osnovu priloga svojih članova pomagale bolesne,nemoćne i porodice umrlih.

Eskalacija cena – dodatni troškovi vezani za izvoz proizvoda na inostrana tržišta,među kojima su troškovi transporta,troškovi distribucije,porezi i carinske tarife,devizni kursevi i stope inflacije.

Eskontna stopa – kamatna stopa koju sistem federalnih rezervi naplaćuje bankama na eskontne kredite.

Eskontni krediti – zaduživanja banaka kod sistema federalnih rezervi.

Etika – skup moralnih vrednosti i pricipa koji upravljaju postupcima i odlukama pojedinca ili grupe.

E-trgovina – elektronski novac koji se koristi na internetu da bo se obavila kupovina dobara i usluga.

E-trgovina-upotreba tehnologija,kao što su internet,elektronska razmena podataka(EDI),imejl i elektronski sistemi plaćanja, s ciljem da se poslovne transakcije unaprede.

Evaluacija prodajne sile – merenje učinka poslodavca s ciljem utvrđivanja prednosti i mana.

Evocirani set – skup brendova koje kupac ozbiljno procenjuje pre obavljanja kupovine.

Evropska centralna banka – centralna banka svih 12 zemalja koje čine Evropsku monetarnu uniju.

Evropska ekonomska i monetarna unija – evropska valutna unija koja je usvojila evro kao zajedničku valutu.

Evropska unija – porodica demokratskih evropskih zemalja koje su posvećene zajedničkom radu radi ostvarivaja mira i prosperiteta.

Evrosistem – sistem koji čine ECB i nacionalne centralne banke svih 12 zemalja iz Evropske monetarne unije.

Faktori proizvodnje – inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga.

Familijarno ime brenda – ime koje se koristi za sve proizvode iz jednog asortimana.

Federalna komisija za operacije na otvorenom tržištu(FOMC) – komisija koja donosi odluke u vezi sa sprovođenjem operacija na otvorenom tržištu;čini je sedam članova saveta guvernera sistema federalnih rezervi u Njujorku i predsednici četiri druge banke federalnih rezervi na bazi rotirajućeg članstva.

Fedralne rezerve – Centralna banka SAD.

Fiksne investicije – potrošnja kompanija na opremu(računari,avioni)i objekte(fabrike,poslovne zgrade)i planirana potrošnja na rezidencijalne stambene objekte.

Fiksni troškovi – troškovi koji se ne menjaju sa promenom količine proizvedenog autputa.

Filijale – dodatne jedinice za obavljanje bankarskog poslovanja.

Filipsova kriva – kriva koja prikazuje kratkoročni izbor izmedju inflacije i nezaposlenosti.

Finansije – oblast ekonomije koja proučava kako ljudi donose odluke u vezi sa alokacijom resursa tokom vremena i kako se nose sa rizikom.

Finansijska tržišta – finansijske institucije preko kojih štediše mogu direktno da nude sredstva onima koji traže zajam.

Finansijski derivati – instrumenti čije su isplate povezane s prethodno emitovanim hartijama od vrednosti,koriste se kao instrumenti za smanjenje rizika.

Finansijski inženjering – istraživanje i razvoj novih finansijskih proizvoda i usluga koje bi zadovoljile potrebe kupca i bile profitabilne..

Finansijski posrednici – finansijske institucije preko kojih poverioci mogu indirektno da obezbede sredstva dužnicima.

Finansijski sistem – grupa institucija u privredi koja pomaze da se stednja jednog lica poveže sa investicijom drugog lica.

Finansijsko posredovanje – proces indirektnog finansiranja u kojem finansijski posrednici povezuju zajmodavce-štediše sa zajmoprimaocima-korisnicima.

Fišerov efekat – potpuno uskladjivanje nominalne kamatne stope sa stopom inflacije.

Fiskalna politika – politika koja se odnosi na odluke u vezi s javnom potrošnjom i porezima.

Fiskalni federalizam – fiskalni sistem za grupu zemalja koji podrazumeva zajednički fiskalni budžet i sistem poreza i fiskalnih transfera medju zemljama.

Fizički kapital – stok opreme i objekata koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga.

Fokus grupa – grupa koja se obično sastoji od šest do osam potrošača loji su okupljeni da bi diskutovali o nekom od aspekata marketinga kompanije.

Fokusirani marketing – strategija targetiranja tržišta koja se primenjuje kada kompanija odluči da targetira jedan tržišni sefgment uz pomoć jednog marketing miksa.

Fondovi koji ne zaračunavaju proviziju – investicioni fondovi u kojima se prodaja obavlja neposredno i bez provizija.

Fondovi koji zaračunavaju proviziju – otvoreni investicioni fondovi u kojima se provivzija plaća pri kupovini i automatski se oduzima od vrednosti akcija u trenutku otkupa.

Formiranje cena metodom ukupnih troškova – formiranje cena koje treba da uzme u obzir sve troškove i koje je zasnovano na određenim pretpostavkama o obimu prodaje.

Formiranje cene metodom varijabilnih troškova – formiranje cena gde se računaju samo oni troškovi koji rastu sa porastom proizvodnje.

Formulisanje informacija – način na koji se informacije prezentiraju ljudima.

Franšiza – deo štete koji,na osnovu ugovora o osiguranju,osiguranik snosi sam.Postoje kvalitativne franšize (isključenje osiguravačeve odgovornosti za pojedine kategorije šteta) i kvantitativne franšize (isključenje osiguravačeve odgovornosti za štete do određenog iznosa).

Frikciona nezaposlenost – nezaposlenost koja nastaje zbog toga sto je radnicima potrebno neko vreme da bi pronasli posao koji im najviše odgovara.

Fundamentalna analiza – proučavanje računovodstvenih izveštaja neke kompanije i njenih budućih izgleda radi odredjivanja njene vrednosti.

Funkcija agregatne tražnje – odnos između agregatne proizvodnje i agregatne tražnje koji ukazuje na količinu tražnje proizvedenog pri svakom nivou proizvodnje.

Funkcija potrošnje – veza između raspoloživog dohotka i individualne potrošnje.

Garantna rezerva – posebna kategorija koju zakon ustanovljava radi obezbeđenja trajnog izvršavanja obaveza i podnošenja rizika u poslovanju društva za osiguranje.U pitanju je raspoloživi kapital osiguravača,koji je kvalifikovan za pokriće zahtevane margine solventnosti.

Generalna polisa – odnosi se na osiguranje ukupne robe u prevozu određenog osiguranika,odnosno na sve pošiljke koje osiguranik šalje i prima,a koje su osiguranje na njegov račun,najčešće na godinu dana.

Geodemografija – proces grupisanja domaćinstava u geografske skupove,zasnovan na podacima kao što su podaci o stambenom prostoru,zanimanju,broju i starosti dece,i etničkom poreklu.

Gifenovo dobro – dobro čije povećanje cene ujedno povećava trazenu količinu.

Globalno brendiranje – ostvarivanje penetracije brenda širom sveta.

Goodwill – knjigovodstvena stavka koja odražava vrednost kompanije po osnovu posebnih ekspertiza koje poseduje ili posebno profitabilne poslovne linije.

Gotov novac – papirne i metalne novčanice u rukama javnosti.

Gotovina – papirni novac i kovani novac.

Grana – grupa kompanija koje plasiraju na tržište proizvode koji mogu da posluže kao alternativa jedan drugom.

Granica proizvodnih mogucnosti – dijagram koji prikazuje kombinacije autputa koji bi privreda mogla da proizvede shodno raspoloživim faktorima proizvodnje i raspoloživoj tehnologiji proizvodnje.

Granična poreska stopa – dodatni porezi koji se plaćaju na dodatnu jedinicu dohotka.

Granična sklonost potrošnji – predstavlja nagib funkcije potrošnje i odražava promenu u individualnoj potrošnji do koje dolazi kada se raspoloživi dohodak u izvesnoj meri poveća (recimo za jedna dolar).

Granična stopa supstitucije – stopa po kojoj je potrošač spreman da jedno dobro zameni drugim dobrom.

Granične promene – mala inkrementalna prilagodjavanja plana akcije.

Granični prihod – promena ukupnog prihoda usled prodaje dodatne jedinice.

Granični proizvod – povećanje autputa do kojeg dolazi usled dodatne jedinice inputa.

Granični proizvod rada – povećanje količine autputa usled dodatne jedinice rada.

Granični trošak – povećanje ukupnog troška do kojeg dolazi usled proizvodnje dodatne jedinice autputa.

Grupne diskusije – grupa,obično od šest do osam potrošača,koji su okupljeni radi diskusije o nekom aspektu marketing strategije koju primenjuje kompanija.

Gustina osiguranja – nivo premije osiguranja po stanovniku.

Hall testovi – dovođenje uzorka ciljnih kupaca u sobu gde se testiraju alternativne marketing ideje.

Hamurabijev zakonik – napisan je u poslednjim decenijama Hamurabijeve vladavine.Odredbama ovog zakonika regulisana je međusobna obaveza učesnika u trgovačkom karavanu da nadoknade štetu koja bi zadesila nekog od njih,u slučaju plačke od strane razbojnika.U njemu se nalaze koreni pomorskog osiguranja.

Hartija od vrednosti – naziva se i finansijskim instrumentom;predstavlja pravo na potraživanje budućih prihoda ili aktive njenog emitenta.

Hedž fond – posebna vrsta investicionog fonda koja primenjuje “tržišno-neutralne strategije”.

Hedž – zaštita od rizika.

Hiperinflacija – ekstremna inflacija u kojoj stopa inflacije premašuje 50% na mesečnom nivou.

Hipoteza efikasnih trzišta – teorija po kojoj cene aktive odražavaju sve javno rapoložive informacije o vrednosti te aktive.

Hipoteza efikasnog tržišta – promena teorije racionalnih očekivanja na finansijska tržišta.

Hipoteza hijerarhije – hipoteza da što je veća i poznatija kompanija,to su veće njene mogućnosti da emituje hartije od vrednosti i pbezbedi sredstva.

Hipoteza prirodne stope – tvrdnja da se nezaposlenost naposletku vraća na nivo svoje normalne ili prirodne stope bez obzira na stopu inflacije.

Histereza – odstupanje od nivoa pune zaposlenosti kao rezultat ranije visoke nezaposlenosti.

Homogenost rizika – uslov za tačnost statističkih obračuna u osiguranju je homogenost rizika.Homogenost se postiže grupisanjem rizika prema njihovoj prirodi,vrednosti,predmetu i trajanju.

Horizontalna pravdenost – ideja da poreski obveznici slične platežne moci treba da izdvajaju isti iznos.

Horizontalno elektronsko tržište – onlajn sajtovi za nabavku robe koji obuhvataju nekoliko grana i na kojima se firme obično snabdevaju jeftinim proizvodima kao što su MRO proizvodi.

Imena domena – globalni sistem jedinstvenih imena za adresiranje web servera ;Sistem Internet domena (DNS) je metod za dodeljivanje takvih imena.Svaki nivo u okviru sistema dobija ime i naziva se domen:gTDL se odnosi na globalno ime domena najvišeg nivoa (npr. .com, .edu, .org);ccTDL se odnosi na imena domena najvišeg nivoa vezana za određenu zemlju kojih ima oko 250(npr. .uk, .fr);o imenima domena stara se Internet korporacija za dodeljena imena(ICANN) (www.icann.org)

Implicitni troškovi – troškovi inputa koji preduzeću ne nameću novčane izdatke.

Indeks cena na malo – pokazatelj ukupnih troškova dobara i usluga koje kupuje tipični potrosač.

Indeks efektivnog kursa – indeks koji održava vrednost korpe reprezentativnih stranih valuta.

Indeks proizvodjačkih cena – pokazatelj cene korpe dobara i usluga koju kupuju preduzeća.

Indeksacija – automatska korekcija novcanog iznosa za efekte inflacije na osnovu zakona ili ugovora.

Indeksirane obveznice – obveznica čije su kamate i glavnica usklađene s promenama u nivou cena i čija kamatna stopa samim tim predstavlja direktnu meru realne kamatne stope.

Indirektan porez – porez koji se nameće na kupljena dobra i usluge.

Indirektno učenje – učenje od drugih bez direktnog iskustva ili nagrade.

Individualna polisa – odnosi se na osiguranje jednog lica.

Individualna potrošnja – ukupna tražnja potrošaćkih dobara i usluga.

Individualno ime brenda – ime koje ne pokazuje da brend pripada određenoj kompaniji.

Individualno osiguranje – osiguranje koje se odnosi na pojedinačna lica ili pojedine objekte.Na primer,jedna osoba osigura motorno vozilo od krađe,osiguranje života jednog lica,osiguranje stana od strane vlasnika.

Individualno utvrđivanje premijskih stopa – podrazumeva se da svaki osiguranik plaća jedinstvenu premiju koja se najvećim delom bazira na individualno procenjenoj stopi,dopunjenoj dostupnim statističkim podacima i poznavanjem iznosa naplaćene premije od sličnih osiguranika.

Indosinkratični rizik – rizik koji pogadja samo jedan privredni subjekt.

Inferiorno dobro – dobro čija se tražnja smanjuje s povećanjem dohotka.

Inflacija – povećanje opšteg nivoa cena u privredi.

Inflacija tražnje – inflacija koja nastaje kada kreratori politike primenjuju politike koje pomeraju krivu agregatne tražnje nadesno.

Inflacija troškova – inflacija do koje dolazi usled pritisaka radnika da im se povećaju nadnice.

Inflacija – stanje kontinuiranog rasta nivoa cena.

Inflatorni porez – prihod koji država ostvaruje kreiranjem novca.

Informaciona efikasnost – odrzavanje svih raspolozivih informacija na racionalan nacin.

Inicijalna javna ponuda – akcija koju kompanija emituje po prvi put.

Integracija kanala – nacin na koji su članovi kanala povezani.

Integrisane marketing komunikacije – koncept na osnovu koga kompanije koordiniraju svoje marketing komunikacije da bi saopštile jasnu,doslednu,uverljivu i konkurentnu poruku o organizaciji i njenim proizvodima.

Intenzitet štete – predstavlja procenat oštećenja osiguranog predmeta.

Intenzivna distribucija – cilj intenzivne distribucije je da se ostvari potpuna pokrivenost tržišta korišćenjem svih dostupnih prodajnih mesta.

Internalizacija eksternalija – promena podsticaja tako da ljudi uzmu u obzir spoljašnje uticaje svojih postupaka.

Internet marketing – ispunjavanje marketing ciljeva kroz upotrebu Interneta i na njemu zasnovanih tehnologija.

Internet – ogromna globalna kompjuterska mreža koja omogućava instant komunikaciju,kao što je sakupljanje i razmena informacija, i koja nudi korisnicima mogućnost da međusobno komuniciraju.

Investicije u zalihe – potrošnja kompanija na dodatne sirovine,delove i finalne proizvode.

Investicije – potrosnja na kapitalnu opremu,zalihe i objekte,uključujući kupovine novih stambenih objekata koje obavljaju domaćinstva.

Investicione banke – kompanije koje asistiraju u početnoj prodaji hartija od vrednosti na primarnom tržištu.

Investicioni fond – institucija koja prodaje akcije javnosti dobijena sredstva koristi za kupovinu portfolija akcija i obveznica.

Isključivost – karakteristika dobra prema kojoj se neka osoba moze sprečiti da ga koristi.

Ispitivanje – akcija koju preduzima neinformisana strana da bi navela informisanu stranu da otkrije informacije.

Istiskivanje – pad investicija do kojeg dolazi zbog pozajmica drzave.

iz ugla neinformisanog lica.

Izbegavanje rizika – kao metoda upravljanja rizikom podrazumeva nepreduzimanje nekih aktivnosti koje bi mogle biti rizične.

Izložba – događaj koji okuplja kupce i prodavce dovodeći ih u komercijalno okruženje.

Izvoz – dobra i usluge koje se proizvedu u zemlji a prodaju se u inostranstvu.

Javna dobra – dobra koja nemaju dve navedene karakteristike,isključivost i rivalstvo.

Javna potrošnja – izdaci lokalnih i drzavnih organa vlasti na dobra i usluge.

Javna štednja – prihod od poreza koji državi ostaje nakon što odbije izdatke za potrosnju.

Jedinstveno evropsko trzište – trzište na prostoru EU na kojem radna snaga,kapital,dobra i usluge mogu slobodno da se kreću.

Jednačina ramene – jednačina MV=PY,koja povezuje niminalni dohodak s količinom novca.

Jednakost – pravedna raspodela ekonomskog prosperiteta medju članovima društva.

Just in time(JIT)koncept – JIT ima za cilj svođenje zaliha na najmanju moguću meru,a to se postiže tako što se sistem snabdevanja organizuje tako da se novi materijali i komponente isporučuju onda kada se javi potreba za njima.

Kamatna stopa na federalne fondove – kamatna stopa na dnevne međubankarske zajmove rezervi.

Kamatna stopa – cena zaduženja ili cena koja se plaća za dobijanje sredstva(obično se izražava kao procenat na godišnjem nivou).

Kamatni forvard(ugovor) – forvard ugovor koji je vezan za određeni dužnički instrument.

Kamatni rizik – mogućnost smanjenja prinosa usled promene kamatnih stopa.

Kamatni svop – podrazumeva zamenu određenih kamatnih plaćanja za niz drugih kamatnih plaćanja,pri čemu su sva denominovana u istoj valuti.

Kanali distribucije – sredstva uz pomoć kojih se proizvodi prosleđuju od proizvođača do krajnjeg kupca.

Kapitalna vrednost brenda – dobra reputacija povezana sa imenom brenda,koja donosi opipljivu vrednost kompaniji kroz rezultirajuću višu prodaju i profit.

Kapital – oprema i objekti koji se koriste u proizvodnji dobara i usluga.

Karakteristike proizvoda – osobine proizvoda koje pružaju ili ne pružaju korist za kupca.

Kargo polise – odnose se na robu koja se osigurava u transportu.

Kartel – grupa preduzeća koja nastupaju jedinstveno i u dogovoru.

Kasko polise – odnose se na prevozno sredstvo koje se osigurava.

Kastomizirani marketing – strategija targetiranja tržišta koja se primenjuje kada kompanija odluči da targetira pojedinačne kupce i napravi posebne marketing mikseve za svakog od njih.

Kataloški marketing – prodaja proizvoda kroz kataloge koji se distribuiraju agentima i kupcima,obično poštom ili u prodavnicama.

Kaucijsko osiguranje kredita – kod ovog osiguranja kredita ugovor o osiguranju zaključuje dužnik u korist svog poverioca kao osiguranika,te ono zapravo predstavlja osiguranje u korist trećeg lica.Kaucijsko osiguranje kredita predstavlja uslov za odobravanje kredita.

Keptiv – specifična društva za osiguranje koja se osanivaju radi osiguranja svojih osnivača.Po pravilu se osnivaju van zemlje u kojoj se nalazi sedište njihovih vlasnika(offshore),da bi se na taj način koristio pogodan režim poreskih i drugih finansijskih opterećenja koji postoji u zemlji registracije.

Keynesijanac – sledbenik Johna Maynarda Keynesa,koji veruje da kretanja nivoa cena i agregatne proizvodnje pokreću promene ne samo u novčanoj masi već i u javnoj potrošnji i fiskalnoj politici.

Klasična dihotomija – teorijska podela na nominalne i realne varijable.

Klasično uslovljavanje – proces korišćenja ustanovljenog odnosa između stimulansa i reakcije da bi se prouzrokovalo učenje iste reakcije na različiti stimulans.

Ključna strategija – sredstvo za ostvarivanje marketing ciljeva koje obuhvata ciljana tržišta,ciljne konkurente i konkurentsku prednost.

Kobrendiranje komponenti – eksplicitno pozicioniranje brenda nekog dobavljača kao komponente nekog proizvoda.

Kobrendiranje zasnovano na komunikacijama – povezivanje dva ili više postojećih brendova iz različitih kompanija ili poslovnih jedinica koje ima za cilj zajedničke komunikacije.

Kobrendiranje zasnovano na proizvodima – povezivanje dva ili više postojećih brendova iz različitih kompanija ili poslovnih jedinica koje ima za cilj da stvori proizvod u kome su imena oba brenda vidljiva kupcu.

Koeficijent stradanja osigurane imovine – predstavlja odnos broja nastradalih objekata i broja osiguranih slučajeva.

Koeficijent učestalosti osiguranja – predstavlja odnos broja osiguranih slučajeva i broja osiguranih objekata.

Kognitivna disonanca – zabrinutost potrošača posle obavljanja kupovine koja je rezultat nesigurnosti u pogledu toga da li je odluka o kupovini bila ispravna ili nije.

Kognitivno učenje – učenje i formiranje uverenja i stavova bez direktnih podsticaja.

Kol opcija – opcija koja omogućava pravo na kupovinu hartije od vrednosti po određenoj ceni.

Kolateral – imovina koja predstavlja obezbeđenje zajmodavcu i kojom mu se garantuje isplata u slučaju da zajmoprimac nije u stanju da otplati dug.

Kolektivna polisa – odnosi se na kolektivno osiguranje i može biti sa spiskom imena osiguranika i bez tog spiska.

Kolektivni pregovori – proces tokom kojeg se sindikati i preduzeća usaglašavaju po pitanju uslova zaposlenja.

Kolektivno osiguranje – podrazumeva se da se jednim ugovorom osigurava više lica ili više stvari koje pripadaju većem broju lica.

Kombinovani racio – zbir racija šteta i racija troškova.Ukoliko je kombinovani racio manji od 1 (ili 100%)tada osiguravač ostvaruje profit po osnovu poslova osiguranja.

Komparativna prednost – poređenje proizvođača nekog dobra prema njihovom oportunitetnom trošku.

Kompenzaciona razlika – razlika u nadnicama koja postoji da bi se izbalansirale nenovčane karakteristike različitih poslova.

Kompenzacioni bilans – zahtevani minimum sredstava koji kompanija koja prima kredit mora da drži na transakcionom računu u banci koja je kreditira.

Komplementi – dva dobra kod kojih povećanje cene jednog od njih dovodi do smanjenja tražnje drugog dobra.

Kondorseov paradoks – kada odluke koje je donela većina ne uspevaju da produkuju tranzitivne preferencije za društvo.

Konkurentno tržište – tržište na kojem postoje mnogi kupci i mnogi prodavci,pa svaki od njih ima zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu.

Konkurentska prednost – jasna prednost nad konkurencijom u onim aspektima performansi koji su bitni ciljnim kupcima.

Konstantan rizik – rizik čija je verovatnoća realizovanja stalno ista,ne menja se iz godine u godinu.

Konstantni prinosi od obima – osobina da se dugoročni prosečan ukupni trošak ne menja s promenom količine autputa.

Kontinuirano istraživanje – intervjuisanje istog uzorka ljudi više puta.

Kontrola rizika – kao metoda upravljanja rizikom obuhvata mere koje smanjuju očekivane iznose šteta redikcijom frekvencije i njhovog intenziteta.

Kontrola – faza u procesu ili ciklusu marketing planiranja kada se na osnovu plana ocenjuju performanse tako da mogu da se preduzmu korektivne akcije,ako se ukaže potreba za tim.

Konzola – perpetualna obveznica bez roka dopeća i bez otplate glavnice,koja periodično donosi fiksne kuponske isplate.

Korisnik osiguranja – lice koje niti zaključuje ugovor o osiguranju,niti plaća premiju,a dobija naknadu,odnosno osiguranu sumu,ako dođe do nastupanja osiguranog slučaja.

Korisnost – mera sreće i zadovoljstva.

Koristi za kupce – one stvari koje kupac ceni u jednom proizvodu;koristi za kupca potiču iz karakteristika proizvoda.

Korporativni verikalni marketing sistem – situacija u kanalu koja nastaje kada organizacija ostvari kontrolu nad distribucijom putem vlasništva.

Kouzova teorema – stanovište da ako privatna lica mogu da pregovaraju o alokaciji resursa bez troškova,ta lica sama mogu da reše problem elsternalija.

Kreditni rizik – rizik koji se javlja usled verovatnoće da dužnik neće moći da ispuni svoje obaveze po kreditu.

Kriterijumi za izbor – različite osobine (i koristi) kojima se ljudi rukovode kada procenjuju neki proizvid ili uslugu.

Kriva agregatne ponude – kriva koja pokazuje količinu dobara i usluga koju preduzeća odlučuju da proizvode i prodaju pri bilo kom nivou cena.

Kriva agregatne tražnje – kriva koja pokazuje količinu dobara i usluga koju domaćinstva, preduzeća i vlada žele da kupe pri bilo kom nivou cena.

Kriva indiferentnosti – kriva koja pokazuje potrošačke korpe koje potrošaču nude isti stepen zadovoljstva.

Kriva ponude – grafički prikaz odnosa između cene nekog dobra i ponuđene količine.

Kriva prinosa – grfički prikaz prinosa kod obveznica s različitim rokovima dospeća,a istim rizikom,likvidnošću i porezom.

Kriva tražnje – grafički prikaz odnosa između cene i tražene količine nekog dobra.

Kriza platnog bilansa – kriza deviznog tržišta usled problema u platnom bilansu neke države.

Kultura – tradicija,tabui,vrednosti i osnovni stavovi čitavog društva u kojem pojedinac živi.

Kuponska kamatna stopa – iznos godišnje novčane kuponske isplate izražen kao procenat vrednosti kuponske obveznice.

Kuponska obveznica – obveznica koja njenom vlasniku donosi fiksnu kamatu (kuponsku kamatu) svake godine do roka dospeća,kada se isplaćuje određen krajnji iznos.

Kupovina na otvorenom tržištu – fedova kupovina obveznica.

Kurs – cena jedne valute izražena prema nekoj drugoj..

Kvalitativno istraživanje – eksplorativno istraživanje čiji je cilj razumevanje stavova,vrednosti,ponašanja i uverenja potrošača.

Kvantitativna jednačina – jednačina M x V =P x Y,koja povezuje količinu novca,brzinu opticaja novca i vrednost autputa dobara i usluga u privredi izrazene u evrima.

Kvantitativna teorija novca – teorija prema kojoj raspoloziva količina novca određuje nivo cena,a stopa rasta raspoložive količine novca određuje stopu inflacije.

Kvote – ograničenja količine strane robe koja se može uvesti.

Kvotno reosiguranje – ovim ugovorom osiguravač(cedent) se obavezuje da preda u reosiguranje određeni isti procenat(kvotu) od svih rizika određenog vida na koji se odnosi reosiguranje.

Lanac vrednosti – skup aktivnosti jedne firme koje se sprovode radi dizajniranja,proizvodnje,plasiranja,distribuiranja i servisiranja njenih proizvida.

Libertarizam – politička filozofija prema kojoj država treba da kazni krivična dela i podstakne dobrovoljne sporazume,ali ne i da preraspodeljuje dohodak.

Licitacija – formulisanje detaljnih specifikacija za jedan proizvod i stavljanje ugovora na tender.

lična prodaja – usmena komunikacija sa potencijalnim kupcima čiji je cilj da se zaključi prodaja.

Ličnost – unutarnje psihološke karakteristike pojedinca iz kojih proizilaze dosledne reakcije na njegovo okruženje.

Likvidnost – lakoća sa kojom neka imovina može da se pretvori u sredstvo razmene u privredi.

Limit kamatne stope na depozite – ograničenje maksimalne kamatne stope na depozite.

Linija proizvoda – grupa brendova koji su blisko povezani u pogledu funkcionalnosti i koristi koje pružaju.

List pokrića – isprava koja se izdaje u slučajevima kada nema jos dovoljno elemenata da se sačini polisa.Predstavlja neku vrstu potvrde o zaključenom osiguranju.List pokrića ima važnost do izdavanja polise osiguranja.

Ljudski kapital – akumulacija ulaganja u ljude, kao što je obrazovanje i obuka na radnom mestu.

LM kriva – opisuje kombinacije kamatnih stopa i agregatne proizvodnje u kojima je količina tražnje jednaka količini ponude novca(ravnoteža tržišta novca).

M1 – definicija novca koja obuhvata gotovinu,putničke čekove i transakcione depozite.

M2 – definicija novca koja osim M1 obuhvata i:depozitne račune tržišta novca,udele investicionih fondova tržišta novca ,oročene depozite malih denominacija,štedne depozite,kratkoročne repo ugovore,evro-dolare.

M3 – definicija novca koja osim M2 obuhvata i.velike oročene depozite,dugoročne repo ugovore,udele fondova.

Makro hedž – hedžing kamatnog rizika celokupnog portfolija finansijske institucije.

Makroekonomija – grana ekonomije koja proučava fenomene na nivou privrede kao celine,uključujući inflaciju,nezaposlenost i privredni rast.

Makrookruženje – izvestan broj širih sila koje utiču ne samo na kompaniju već i na druge faktore u okruženju,npr. društvene,političke,tehnološke i ekonomske sile.

Maksimalna moguća šteta – najveća obaveza osiguravača prilikom realizovanja rizika.

Maksimin kriterijum – tvrdnja da cilj države treba da bude da maksimizira blagostanje najugroženije osobe u društvu.

Maloprodajna revizija – tip kontinuiranog istraživanja kada se prati prodaja proizvoda preko maloprodajnih lokala.

Maloprodajno pozicioniranje – izbor ciljnog tržišta i diferencijalne prednosti za jedan maloprodajni objekat.

Malus – doplatak na premiju koja se zaračunava onim osiguranicima koji su u protekloj ili proteklim godinama imali određeni broj šteta(dve ili više).

Manjak – situacija kada je tražena količina veća od ponuđene količine.

Margina solventnosti – predstavlja višak likvidne imovine nad obavezama osiguravača.

Marketing baziran na vrednosti – pristup marketingu koji ističe kako marketing filozofija i marketing aktivnosti doprinose maksimizaciji vrednosti za akcionare.

Marketing ciljevi – postoje dva tipa marketing ciljeva-suština strategije,koja određuje koji proizvodi treba da se prodaju na kojim tržištima,i strateški ciljevi, a to su ciljevi na nivou proizvoda,kao što su izgradnja,održavanje,žetva i dezinvestiranje.

Marketing informacioni sistem – sistem u kome se marketinške informacije formalno sakupljaju,čuvaju,analiziraju i distribuiraju menadžerima u skladu sa njihovim potrebama za informacijama,redovno i po utvrđenom planu.

Marketing istraživanje – sakupljanje podataka i informacija o tržištu.

Marketing iz zasede – bilo koja aktivnost kojom kompanija pokušava da poveže sebe ili svoje proizvode sa nekim događajem bez plaćanja nadoknade organizatoru događaja.

Marketing koncept – ostvarivanje korporativnih ciljeva kroz zadovoljavanje potreba kupaca bolje od konkurencije.

Marketing miks usluga – proizvod,distribucija,cena,promocija,ljudi,proces i fizička sredina.

Marketing miks – okvir za taktički menadžment odnosa sa kupcima,koji uključuje proizvod,distribuciju,cenu,promociju(4-P);kada se radi o uslugama,treba uzeti u obzir tri dodatna elementa:proces,ljude,i fizičku sredinu.

Marketing miks – u osiguranju čine:usluga osiguranja,premija osiguranja,kanali distribucije,promocija.

Marketing odnosa – proces stvaranja,održavanja i unapređivanja bliskih odnosa sa kupcima i ostalim stejkholderima.

Marketing okruženje – činioci i sile koje utiču na spsobnost jedne kompanije da efektivno posluje pružajući usluge i proizvode svojim kupcima.

Marketing orijentacija – kompanije sa marketing orijentacijom usresređene su na potrebe kupaca kao primarne pokretače organizacionih performansi.

Marketing planiranje – proces na osnovu koga kompanije analiziraju okruženje i svoje sposobnosti,odlučuju o smeru marketing akcija i primenjuju te odluke.

Marketing revizija – sistematsko ispitivanje marketing okruženja,ciljeva,strategija i aktivnosti jedne firme,s ciljem da se identifikuju ključna strateška pitanja,problemi i šanse.

Marketing sa povodom – komercijalna aktivnost i kojoj firme i dobrotvorne ustanove sklapaju partnerstva jedne s drugima da bi marketirali određeni imidž,proizvod ili uslugu zarad zajedničke koristi.

Marketing sistemi – skup povezanih delova(informacije,planiranje i kontrola)koji daju podršku marketinškoj funkciji.

Marketing test – lansiranje novog proizvoda u jednoj ili više geografskih oblasti koje su odabrane kao predstavnici planiranog tržišta.

Marketing zasnovan na bazama podataka – interaktivni pristip marketingu koji koristi marketing medije i kanale preko kojih može da se uspostavi kontakt sa pojedinačnim kupcima da pruži informacije ciljnom auditorijumu,stimuliše tražnju i zadrži blisku vezu s kupcima.

Masovno prilagođavanje – suprotno od masovne proizvodnje,što znači da su vi proizvodi prilagođeni prethodno utvrđenim potrebama određenih kupaca.

Matematička(premijska) rezerva – formira se kapitalizovanjem matematičke premije,kao dela štedne premije koja je karakteristična za životno osiguranje.Sredstva matematičke rezerve se koriste za isplatu ugovorene osigurane sume po isteku osiguranja,za isplatu otkupne vrednosti ugovorene osigurane sume pre isteka osiguranja,kao i za isplatu ostalih obaveza predviđenih uslovima za osiguranje života.

Međunarodni monetarni fond – međunarodna organizacija oformljena sporazumom Bretton Woods,čiji je cilj promovisanje rasta svetske trgovine odobravanjem kredita zemljama koje se suočavaju s teškoćama u platnom bilansu.

Mehaničko učenje – učenje dva ili više koncepata bez uslovljavanja.

Menadžment ključnih kupaca – pristup prodaji koji usresređuje resurse na glavne kupce i koristi sistem timske prodaje.

Menadžment odnosa sa kupcima(CMR) – metodologije,tehnologije i kapaciteti za elektronsku trgovinukoje kompanije koriste da bi upravljale svojim odnosima sa kupcima.

Merodavna (zarađena premija) – ukupna fakturisana premija tekućeg perioda,uvećana za rezerve ze prenosne premije na početku perioda i umanjena za rezerve za prenosne premije na kraju perioda.

Merodavne (nastale osigurane) štete – ukupne rešene štete tekućeg perioda,umanjene za rezervisane štete na početku perioda i uvećane za rezervisane štete na kraju perioda.

Metod granične odgovornosti – primenjuje se pri osiguranju poljoprivrednih kultura.Šteta osiguranika se određuje kao razlika između ranije utvrđene granice prinosa (prosečnog prinosa) i faktičkog prinosa,dobijenog posle nepogoda.

Metod proporcionalne odgovornosti – prema ovom metodu obračuna naknade,osiguravač je obavezan da nadoknadi štetu proporcionalno odnosu osigurane sume i vrednosti osigurane stvari.

Metod prvog rizika – po ovom metodu,naknada iz osiguranja je uvek jednaka šteti osiguranika,ali ne sme da bude veća os osigurane sume.

Metoda čiste premije – koristi se za određivanje premijskih stopa unutar klasa.Ova metoda određuje stope tako da bi se proizvela “čista ciljana premija po jediniciizloženosti riziku”.

Metoda racija gubitka – koristi se za podešavanje premijskih stopa unutar klasa.Pristup racija gubitka usklađuje stope kako bi se dobio “ciljani racio gubitka”,odnosno željeni racio odštetnih zahteva u odnosu na premiju.

Metoda triangulacije – predstavlja najčešće korišćenu metodu određivanja rezervi za nastale ali neprijavljene štete.Na osnovu raspoloživih podataka o štetama iz prošlosti,ova metoda izvodi odgovarajuće faktore razvoja štete, čijom se primenom u odnosu na iste podatke projektuju budući iznosi šteta,potrebni za određivanje rezervi za štete.

Mikro hedž – eliminisanje rizika određene aktive.

Mikroekonomija – grana ekonomije koja proučava kako domaćinstva i preduzeća donose odluke i kako ostvaruju interakciju na tržištima.

Mikrookruženje – činioci u neposrednom okruženju firme koji utču na njenu sposobnost da efektivno posluje na svojim odabranim tržištima-naime,dobavljači,distributeri,kupci i konkurenti.

Miks proizvoda – ukupan skup proizvoda koje plasira jedna kompanija.

Minimalni zahtevani kapital(minimum capital requirement -MCR) – u regulatornom okviru solventnost 2 predstavlja donji prag ispod kog kapital osiguravača ne može pasti,a da to ne prouzrokuje neprihvatljivo visok rizik za osiguranike.

Mobilni marketing – slanje tekstualnih poruka na mobilne telefone radi promocije proizvoda i izgradnje odnosa s kupcima.

Mobilnost kapitala – situacija u kojoj stranci mogu lako da kupe određenu aktivu,poput dolarskih depozita,a domaće stanovništvo može lako da kupi devizna sredstva.

Model agregatne tražnje i agregatne ponude – model koji koristi većina ekonomista da bi objasnila kratkoročne fluktacije ekonomske aktivnosti oko dugoročnog trenda.

Modeli adekvatnosti kapitala (RBC modeli) –  podrazumevaju primenu faktora rizika na pojedine stavke bilansa stanja i bilansa uspeha kompanije u cilju izračunavanja minimalnog zahtevanog kapitala koji odgovara veličini i rizičnim karakteristikama osiguravača.

Modeli fiksnog koeficijenta – izračunavaju zahtevanu marginu solventnosti na osnovu fiksnog procenta određenih veličina koje odražavaju izloženost rizicima.

Modificirano utvrđivanje premijskih stopa – podrazumeva da se stope razlikuju kod osiguranika iz istih klasa,a po osnovu razlika u očekivanoj šteti ili po osnovu različitih troškova po jedinici rizika

Modifikovana ponovljena kupovina – situacija kada postoji redovna potreba za određenim tipom proizvoda i alternative za kupovinu su poznate,ali je došlo do neke promene(npr. problem sa isporukom) koja je dovoljno velika da zahteva proceduru kupovine drugačiju od uobičajene.

Monetarna baza – zbir fedove monetarne pasive (novac u opticaju i rezerve) i monetarne pasive američke državne blagajne.

Monetarna neutralnost – stanovište da je u drugom roku,procentualno povećanje novčane mase praćeno jednakim procentualnim povećanjem nivoa cena,što realnu novčanu masu i ostale ekonomske varijable poput kamatnih stopa ostavlja nepromenjenim.

Monetarna politika – niz akcija koje centralna banka preduzima da bi uticala na ponudu novca.

Monetarna teorija – teorija koja promene u količini novca povezuje s promenama u ekonomskoj aktivnosti.

Monetarni agregati – različite definicije novčane mase koje koristi sistem federalnih rezervi(M1,M2 i M3).

Monetarni multiplikator – koeficijent koji promenu u novčanoj masi povezuje s datom promenom u monetarnoj bazi.

Monopolistička konkurencija – tržišna struktura u kojoj brojna preduzeća prodaju proizvode koji su slični, ali ne i identični.

Moralni hazard – sklonost osobe nad kojom ne postoji savršeni nadžor da pribegne nečasnom ili nepoželjnom ponasanju.

Motivacija prodajne sile – motivisanje prodavca kroz proces koji počinje od potreba koje pokreću nagone radi ostvarivanja ciljeva.

Motivacija – proces koji se sastoji iz potreba koje pokreću nagone da bi došlo do ostvarivanja ciljeva.

Multiplikacija depozita – kada fed usmeri dodatni iznos rezervi u bankarski sistem,depoziti se uvećavaju za dvostruko veći iznos.

Multiplikativni efekat – dodatna promena agregatne tražnje do koje dolazi kada ekspanzivna fiskalna politika poveća dohodak i na taj način poveća individualnu potrosnju.

Multiplikator kapitala – količina aktive po novčanoj jedinici akcijskog kapitala.

Multiplikator potrošnje – odnos promene u agregatnoj proizvodnji prema promeni u investicionoj potrošnji(ili autonomnoj potrošnji).

Načelo materijalnog interesa – podrazumeva da osiguranik mora biti zainteresovan da se ne dogodi osigurani slučaj,odnosno da se ne desi šteta na osiguranoj stvari,a ukoliko se desi da šteta bude nadoknađena.

Načelo obeštećenja – podrazumeva da niko iz osiguranja ne može dobiti više nego sto iznosi šteta koju je pretrpeo.

Nacionalna stednja – ukupan dohodaku privredi koji ostaje nakon što se odbiju izdaci za ličnu i javnu potrošnju.

Nacionalne banke – banke koje ovlašćenje i dozvolu za rad dobijaju na federalnom nivou.

Nadosiguranje – postoji ukoliko je suma osiguranja veća od vrednosti osigurane stvari.

Nadžor banaka – nadgledanje ko i kako upravlja bankama.

NAIRU(stopa nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju) – stopa nezaposlenosti kada je tražnja radne snage jednaka ponudi,te eliminiše tendenciju da se promeni stopa inflacije.

Naknada iz osiguranja – obuhvata sve isplate iz fonda za osiguranje kada nastupe osigurani slučajevi,odnosno,kada se dese ekonomski štetni događaji;novčani ekvivalent štete.

Napuštaj(abondon) – označava mogućnost da osiguranik prepusti osiguravaču osiguranu stvar u njegovu svojinu,posle njenog oštećenja, s tim da mu osiguravač isplati punu sumu osiguranja.

Neaktivista – ekonomista koji smatra da će se učinak privrede unaprediti ako vlada izbegava aktivnu politiku radi smanjenja nezaposlenosti.

Nedeljivost – jedna od karakteristika usluga koja se odnosi na činjenicu da njihova proizvodnja ne može da se odvoji od njihove upotrebe.

Nediferencirani marketing – strategija targetiranja tržišta koja se primenjuje kada kompanija odluči da ignoriše razlike među tržišnim segmentima i razvije jedan marketing miks za čitavo tržište.

Nedoslednost u sprovođenju zakona – kada regulatori banaka izbegavaju da nesolventnu banku zatvore i onemoguće joj dalje poslovanje.

Nedovoljno finansiran – penzioni plan u kojem doprinosi i zarada koja se na osnovu njih ostvari nisu dovoljni da bi se isplatile beneficije kada one dospeju na naplatu.

Negativna selekcija – nastojanje da skup neuočenih karakteristika postane nepoželjan

Negativni porez na dohodak – poreski sistem na osnovu kojeg se oporezuju domaćinstva sa visokim dohotkom,a sredstva transferišu domaćinstvima sa niskim dohotkom.

Neiskorišćena profitabilna prilika – situacija u kojoj investitor može da zaradi veći prinos od normalnog(uobičajenog)prinosa.

Neispunjenje obaveza – situacija do koje dolazi kada eminent dužničkog instrumenta nije u stanje da isplati obećanu kamatu ili nominalnu vrednost na dan dospeća.

Neizvesnost – odsustvo ubeđenosti,sigurnosti,odnosno odsustvo stanja izvesnosti.

Neizvršeni ugovori – broj neizvršenih ugovora;otvorenih pozicija ugovora u opticaju.

Nenovčani transferi – transferi za siromašne koji se daju u vidu dobara i usluga pre nego u novcu.

Neobezbeđen dug – dug koji nije pokriven kolateralom.

Neopipljivost – jedna od karakteristika usluga koja se odnosi na činjenicu da se one ne mogu dodirnuti,videti,okusiti ili pomirisati.

Nepovratni trosak – trošak koji je već pretrpljen i koji ne može da se povrati.

Neproporcionalno reosiguranje – podrazumeva da osiguravač (cedent) sam određuje visinu svoje obaveze,odnosno samopridržaj, a ostatak snosi reosiguravač neograničeno ili limitirano.Obuhvata reosiguranje viška štete i reosiguranje viška godišnjih šteta.

Nerizične obveznice – obveznice koje ne nose kreditni rizik,kao što su obveznice američke državne blagajne.

Nesavršenost tržišta – situacija kada tržište ne može samostalno da obavi efikasnu alokaciju resursa.

Nesolventnost – situacija kada vrednost aktivne kompanije ili banke padne ispod njene pasive;bankrot.

Nešova ravnoteža – situacija u kojoj ekonomski akteri koji su u međusobnoj interakciji ponaosob biraju svoju najbolju strategiju shodno strategijama koje su svi ostali akteri odabrali.

Neto izvoz – razlika između vrednosti izvoza neke zemlje i vrednosti njenog uvoza, takođe se naziva trgovinski bilans.

Neto odliv kapitala – razlika između kupovine inostrane imovine koju obavlja domaće stanovništvo i kupovine domaće imovine koju obavljaju stranci.

Neto premija – je deo bruto premije;sastoji se od tehničke premije i dodatka za preventivu.

Neto tarifna stopa – odgovara neto premiji i obračunava se na bazi statističkih podataka o osiguranim slučajevima posmatrane homogene grupacije za niz godina kao rezultat obavljanja osiguravajućih operacija.

Neto vrednost – razlika između aktive i pasive kompanije.Takođe se naziva akcijski kapital.

Nevalutirane polise – polise osiguranja kod kojih nije navedena osigurana suma,već je dat samo način na koji se ona može odrediti.

Nezajmovna monetarna baza – razlika između monetarne baze i eskontnih kredita.

Nezavisnost u pogledu ciljeva – mogućnost centralne banke da odredi ciljeve monetarne politike.

Nezavisnost u pogledu instrumenata – sposobnost centralne banke da odredi instrumente monetarne politike.

Nominalna kamatna stopa – kamatna stopa koja ne obuhvata inflaciju.

Nominalna vrednost – određen i naveden krajnji iznos koji se plaća vlasniku kuponske obveznice na dan dospeća.Takođe se naziva paritetna vrednost.

Nominalne varijable – varijable koje se iskazuju u monetarnim jedinicama.

Nominalni BDP – vrednost proizvedenih dobara i usluga iskazana u tekućim cenama.

Nominalni devizni kurs – kurs po kojem neka osoba moze da zameni valutu jedne zemlje za valutu druge zemlje.

Nominalno sidro – nominalna varijabla kao što je stopa inflacije,devizni kurs ili novčana masa koju kreatori monetarne poltike koriste da bi održali odgovarajući nivo cena.

Normalno dobro – dobro čija se tražnja povećava s povećanjem dohotka.

Normativne izjave – tvrdnje koje pokušavaju da preporuče kakv bi svet trebalo da bude.

Nosilac stvarnih prava na osiguranoj stvari – ukoliko su na osiguranoj stvari postojala založna prava osiguranikovih poverilaca pre nastanka osiguranog slučaja ili druga stvarna prava (službenosti,plodouživanja),titulari ovih prava mogu se nastankom osiguranog slučaja pojaviti prema osiguravaču sa zahtevima za naknadu iz osiguranja.

Novčana masa(ponuda novca) – količina novca.

Novčani tok – razlika između novčanih priliva i odliva.

Novi zadatak – traženje informacija o nekom proizvodu i njegova kupovina koje organizacija obavlja po prvi put.

Obavezne rezerve – propisi o minimalnom iznosu rezervi koje banke moraju da drže u odnosu na depozite.

Obezbeđen dug – dug čija se isplata garantuje kolateralom.

Obična akcija – hartija od vrednosti s pravom na potraživanje prihoda i imovine korporacije.

Objektivni rizik – definiše se kao relativno odstupanje stvarnog gubitka od očekivanog gubitka.Ostvaruje se nezavisno od čovekove volje,ali i bez ikakve veze sa njegovim radom.

Obračunska jedinica – merilo koje ljudi koriste da bi prikazali cene i evidentirali dugove.

Obračunsko sredstvo – sve što se u privredi koristi za merenje vrednosti.

Obrada informacija – proces u kome se stimulans prima,interpretira,postaje deo memeorije i kasnije iz nje izvlači.

Obrnuta kauzacija – situacija u kojoj se smatra da jedna varijabla uslovljava drugu varijablu,a u stvarnosti se dešava upravo suprotno.

Obrnuti marketing – proces u kome kupac pokušava da ubedi dobavljača da mu isporuči upravo ono što njegova organizacija želi.

Obveznica – dužnička hartija od vrednosti kojom se preciziraju periodične isplate za određeni period.

Očekivani prinos – prinos na aktivu koji se očekuje u narednom periodu.

odluka o medijskom sredstvu-izbor određenih novina.časopisa,televizijskog spota,lokacije za postavljanje postera,itd.

Odluka o vrsti medija – izbor jednog od glavnih medija (recimo štampe,bioskopa,televizije,postera,radija)ili neke njihove kombinacije.

Odnosi s javnošću – menadžment komunikacija i odnosa čiji je cilj uspostavljanje dobrih odnosa i međusobnog razumevanja između organizacije i njene publike.

Ofanzivne operacije na otvorenom tržištu – operacije na otvorenom tržištu kojima je cilj promena nivoa rezervi i monetarne baze.

Oligopol – tržišna struktura u kojoj svega nekoliko prodavaca nudi slične ili identične proizvode.

Omnibus ispitivanje – redovno ispitivanje koje obično vrši kompanija specijalizovana za istraživanje tržišta koja postavlja pitanja ispitanicima.

Opadajući granični proizvod – osobina da se granični proizvod nekog inputa smanjuje s povećanjem njegove količine.

Opadajući prinosi – kada korist od dodatne jedinice inputa opada s povećanjem količine inputa.

Operacije na otvorenom tržištu – fedova kupovina ili prodaja obveznica na otvorenom tržištu.

Operantno uslovljavanje – korišćenje nagrada s ciljem da se podstakne određena reakcija.

Operativni target – neke od varijabli,kao što su agregati rezervi ili kamatne stope,na koje centralna banka može da utiče..

Oportunitetni trošak – sve čega se morate odreći da biste nesto dobili.

Opšti rizik – rizik koji pogađa veliki broj ljudi,pojedine ljudske grupacije ili pak čitavo društvo.

Optimalna valutna područja – grupa zemalja za koje je optimalno da usvoje zajedničku valutu i formiraju valutnu uniju.

Orijentacija na proizvodnju – poslovni pristup koji je interno fokusiran ili na troškove ili na definiciju kompanije u pogledu njenih proizvodnih kapaciteta.

Osigurani slučaj – događaj koji predstavlja ostvarenje rizika koji je obuhvaćen osiguranjem.Osigurani slučaj nora unapred da bude predviđen uslovima osiguranja.On mora da se desi u određenom vremenu,na određenom mestu i sa određenim posledicama.

Osiguranik – je lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj račun i za ustupljeni rizik se obavezuje da plaća određenu cenu(premiju),a za uzvrat u slučaju realizacije rizika ima pravo na naknadu iz osiguranja.

Osiguranje imovine – svrha osiguranja imovinejeste nadoknada štete koja nastaje na toj imovini.Osiguranje imovine se deli na osiguranje stvari i osiguranje odgovornosti.

Osiguranje kredita – predmet osiguranja kredita je potraživanje iz kreditnog odnosa čije je naplata ugrožena brojnim opasnostima,kao što su loše poslovanje dužnika,prirodne katastrofe,mere državnih organa itd.Osiguranje kredita se po sadržini deli na:delkredere osiguranje,kaucijsko i osiguranje poverenja.

Osiguranje lica – predstavlja specifičnu vrstu osiguranja u kojoj se ostvareni rizici kod osiguranih lica ne mogu nikada realno nadoknaditi,ali se mogu ublažiti posledice nastupanja rizika materijalnom nadoknadom,odnosno isplatom osigurane sume.Osiguranje lica objedinjuje funkciju osiguranja i štednje.Osiguranje lica obuhvata osiguranje života i osiguranje od psoledica nesrećnog slučaja.

Osiguranje od odgovornosti – sa pravnog aspekta,predstavlja ugovorom uređene pravne odnose između tri lica:osiguravača koji naplaćuje premije i na toj osnovi preuzima imovinske

Posledice određenog štetnog događaja – osiguranika.koji se oslobađa posledica građanske odgovornosti,i trećeg lica kome se naknadom iz osiguranja vrši obeštećenje u slučaju da iz tog događaja pretri štetu.

Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – podrazumeva obavezu osiguravača da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili korisniku ukoliko ugovorom predviđeni nesrećni slučaj smrt ili invaliditet osiguranika,kao i da isplati štetu nastalu uled troškova lečenja i izgubljene zarade u slučaju narušavanja zdravlja ovih lica ili nastupanja njihove prolazne nesposobnosti za rad.

Osiguranje poverenja – je vrsta osiguranja kredita kojom se obezbeđuje da ce poverilac,koji je poverio svoju imovinu drugom licu,dobiti natrag svoju imovinu u neoštećenom vidu.

Osiguranje u slučaju nezaposlenosti – vladin program koji delimično štiti dohodke radnika kada ostaju bez posla.

Osiguranje života – predstavlja ugovor kojim se osiguravač,nasuprot plaćenim premijama obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koje on odredi određenu sumu ili rentu u slučaju smrti osiguranika ili za slučaj njegovog doživljena određenog vremena.

Osiguranje – je ekonomska institucija,koja pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj,tj. kada se ostvari rizik.

Osigurano lice – je lice u čijem životu treba da nastupi predviđeni događaj,odnosno da ostvariš rizik:smrt,bolest,invaliditet itd.,pa da se isplati osigurana suma korisniku osiguranja.

Osiguravač – je strana u ugovoru osiguranja koja za određenu cenu (premiju) preuzima obavezu zaštite osiguranika od rizika.Ukoliko dođe do ostvarenja rizika,osiguravač ima obavezu da osiguraniku isplati naknadu iz osiguranja,odnosno osiguranu sumu.Osiguravač je specijalizovana organizacija koja se bavi osiguranjem.

oskudnost-ograničenost resursa društva.

Odliv depozita –gubitak depozita kada ih deponenti povlače ili zahtevaju isplatu.

Osnovni kapital (početni fond sigurnosti) – osnovni kapital je uslov za osnivanje i za poslovanje osiguravajuće organizacije.Nastaje uplatom uloga od strane osnivača društva za osiguranje i mora bit trajno obezbeđen.Cilj ovog fonda je da u periodu kada društvo počinje saradom budu obezbeđena sredstva kojima se garantuje solventnost prema osiguranicima.

Otvorena privreda – privreda koja ostvaruje interakciju sa drugim provredama u svetu.

Otvoreni fond – investicioni fond od kojeg se akcije mogu otkupiti bilo kada po ceni koja je vezana za vrednost aktive fonda.

Papirni(fiat novac) – papirne novčanice koje su na osnovu uredaba vlade morale da se prihvate kao sredstvo plaćanja, a koje pak nisu mogle da se konvertuju u kovani novac ili plemenite metale.

Paralelan uvoz – pojava da uvoznik kupuje proizvode od distributera u jednoj zemlji i prodaje ih u drugoj zemlji distributerima koji nisu deo regularne distribucije tih proizvoda;to je posledica značajne razlike u cenama istih proizvoda između različitih zemalja.

Paralelno kobrendiranje – udruzivanje dva ili više nezavisnih brendova koje ima za cilj stvaranje kombinovanog brenda.

Paritet kupovne moći – teorija deviznih kurseva po kojoj bi za jednu jedinicu bilo koje valute trebalo da može da se kupi ista količina dobara u svim zemljama.

Paušalni porez – porez na osnovu kojeg svako lice plaća isti iznos.

Penetracija osiguranja – procentualno učešće ukupne fakturisane premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu.

Penzijsko i invalidsko osiguranje – jedan od oblika socijalnog osiguranja čiji je osnovni cilj ostvarenje zadovoljavajućeg nivoa životnog standarda svih pojedinaca u zajednici u starijim godinama života,kada su njihove zarađivačke sposobnosti na izuzetno niskom nivou,a potrebe su idalje na visokom nivou.

Percepcija – proces u kome ljudi biraju,organizuju i interpretiraju čulne nadražaje i formiraju smislenu sliku sveta.

Piguov porez – porez koji se nameće da bi se korigovao uticaj negativne eksternalije.

Plafon cena – zakonski maksimum cene po kojoj neko dobro može da se prodaje.

Plan s definisanim doprinosima – penzioni plan u kojem se isplate određuju na osnovu doprinosa uplaćenih u fond i zarade koja se njima ostvari.

Plan s definisanim isplatama – penzioni plan u kojem su buduće isplate unapred definisane.

Planirana investiciona potrošnja – ukupna planirana potrošnja poslovnih organizacija na novi fizički kapital(mašine,računari,zgrade) i planirana potrošnja na nove stambene objekte.

Planiranje portfolija – upravljanje grupama brendova i linija proizvoda.

Platni bilans – knjigovodstveni sistem za evidentiranje svih novčanih priliva i plaćanja koja neposredno utiču na kretanja i sredstava između jedne nacije(privatni sektor i vlada) i stranih zemalja.

Platni sistem – način realizovanja transakcija u privredi.

Podaci zasnovani na modelu sužene forme – na osnovu njih se razmatra da li jedna varijabla utiče na neku drugu i to jednostavnim i direktnim posmatranjem veze između dve varijable.

Podela rizika – kreiranje i prodaja instrumenata s nivoom rizika koji investitor može da podnese,a sredstva koja se tim putem obezbede koriste se za kupovinu nekog drugog instrumenta koji može da nosi mnogo veći nivo rizika.

Podosiguranje – postoji kada je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari.

Područje zajedničke valute – geografsko područje u kojem jedna valuta cirkuliše kao sredstvo razmene.

Podsticajno kompatibilan – kada su motivi obe ugovorne strane izjednačeni.

Pojedinačna polisa – odnosi se na osiguranje jedne stvari,određene pošiljke u određenom prevoznom sredstvu i na određenoj maršuti.

Pojedinačni rizik – rizik koji pogađa manji broj lica (jedno ili nekoliko).Oštećeni su samo oni kod kojih se ostvario takav rizik,ali ne i čitavo društvo.

Pojmovna glavnica – iznos na koji se plaća kamata u svop aranžmanu.

Pokrovitelji – investicione banke koje garantuju cene hartija od vrednosti korporacijama,a potom te hartije od vrednosti prodaju javnosti.

Polisa osiguranja – predstavlja dokaz,odnosno potvrdu da je zaključen ugovor o osiguranju.

Politčki poslovni ciklus – poslovni ciklus do kojeg dovode ekspazivne politike pre izbora.

Ponuda novca – količina raspoloživog novca u privredi.

Ponuđena količina – količina nekog dobra koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju.

Poresko opterećenje – način na koji se teret poreza deli među učesnicima na tržištu.

Poslovna analiza – ispitivanje planirane prodaje,troškova i profita novog proizvoda koja treba da utvrdi da li ovi faktori ispunjavaju ciljeve kompanije.

Poslovna misija – svrha jedne organizacije;koja obično definiše njen konkurentski domen,čime se kompanija izdvaja od drugih kompanija istog tipa.

Poslovni ciklusi – rastuće i opadajuće kretanje ukupne proizvodnje u privredi.

Posrednici u kanalu – organizacije koje pomažu u distribuciji proizvoda kupcima.

Potpisivanje – garantovanje cena hartija od vrednosti korporacijama,a potom njihova prodaja javnosti.

Potpuno reosiguranje – javlja se u slučaju prenosa ukupne obaveze iz ugovora o osiguranju u pokriće reosiguranja.

Potraga za informacijama – utvrđivanje alternativnih načina za rešavanje problema.

Potrošački panel – potrošači iz domaćinstava koji tokom vremena pružaju informacije o svojim kupovinama.

Potrošački višak – razlika između spremnosti kupca da plati određeni novčani iznos i iznosa koji zapravo plaća.

Potrošnja trajnih dobara – potrošnja potrošača koja se odnosi na trajna dobra poput automobila i kućnih uređaja.

Potrošnja – izdaci domaćinstava na dobra i usluge,sa izuzetkom kupovine novog stambenog prostora.

Potvrda o zaključenom osiguranju – pismeni dokaz kojim se potvrđuje da je zaključen ugovor o osiguranju.Sadrži neke osnovne elemente o osiguranju i najčešće se koristi kod osiguranja robe u uvozu.

Pozicioniranje – izbor ciljnog tržišta(gde kompanija želi da se takmiči) i diferencijalne prednosti.

Pozitivne izjave – tvrdnje koje opisuju svet onakvim kakav jeste.

Prag cena – zakonski minimum cene po kojoj neko dobro može da se prodaje.

Predlog za istraživanje – dokument koji definiše šta agencija za marketing istraživanja obećava da će uraditi za svoje klijente i koliko će to koštati.

Premija na rizik – razlika između kamatne stope obveznica s kreditnim rizikom i kamatne stope nerizičnih obveznica.

Premija osiguranja – cena osiguranja  koju osiguravajuća kompanija formira u jednoj vrsti osiguranja,odnosno u svim vrstama osiguranja koje vrši.

Premija u samopridržaju – premija sopstvenog portfelja uvećana za premiju primljenih saosiguranja i umanjena za premije prenete u saosiguranje i reosiguranje.

Premija – iznos koji se plaća za ugovor o opciji.

Prenosna premija – deo premije koji se mora preneti u narednu godinu adekvatno vremenskom periodu dok traje važnost ugovora o osiguranju.

Prepreka u vidu neadekvatne isporuke – prepreka u usklađivanju očekivanog i percipiranog nivoa usluge koja je rezultat nesposobnosti uslužne firme da odabere ,obuči inagradi osoblje na adekvatan način,što rezultira lošom ili neujednačenom isporukom usluge.

Prepreka u vidu nedovoljnih resursa – prepreka usklađivanjuočekivanog i percipiranog nivoa

usluge koja je rezultat nespremnosti uslužne firme da obezbedi neophodne resurse.

Prepreka u vidu pogrešnih shvatanja – nesposobnosti marketara da razume šeta kupci zaista cene kod njihove usluge.

Prepreka u vidu prevelikih obećanja – prepreka usklađivanju očekivanog i percipiranog nivoa usluge koja je rezultat prevelikih obećanja koja stvaraju prevelika očekivanja kupaca.

Preventivne mere – su mere,sredstva i akcije koje se preduzimaju radi sprečavanja i uklanjanja uzroka koji bi mogli da izazovu štetne događaje,koji imaju za posledicu uništenje ili oštećenja imovine,odnosno smrt ili invaliditet lica.

Pribavilac osigurane stvari – ukoliko dođe do otuđenja ovih stvari,vrši se po pravilu prenos ugovora o osiguranju na pribavioca.U tom slučaju ,pribavilac osigurane stvari stupa u prava i obaveze osiguranika i pojavljuje se kao ugovorna strana prema osiguravaču.

Prikazivanje proizvoda – planirano pojavljivanje proizvoda i/ili njihovih logoa u filmovima i na televiziji,obično u zamenu za novac.

Primarni dileri – dileri državnih hartija od vrednosti,iz privatnih kompanija ili komercijalnih banaka,s kojima trguje fedovo odeljenje za trgovinu.

Primarno tržište – finansijsko tržište na kojem se nove emisije hartija od vrednosti prodaju inicijalnim kupcima.

Princip koristi – ideja da ljudi treba da plaćaju poreze na osnovu koristi koje ostvaruju od javnih usluga.

Princip platežne moći – ideja da porezi treba da se plaćaju na osnovu sposobnosti nekog lica da podnese poreski teret.

Principal – agent problem-problem moralnog hazarda koji se dešava kada menadžeri (agenti) pre posluju u skladu sa sopstvenim interesima nego u skladu sa interesima vlasnika akcija(principala) zato što su manje motivisani za uvećanje profita od akcionara.

Principal – osoba za koju neka druga osoba,tj.agent izvršava neki zadatak.

Prinos do dospeća – kamatna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost isplata dužničkog instrumenta s njegovom trenutnom vrednošću ili cenom.

Prinos na aktivu – neto profit nakon oprezivanja po dolaru aktive.

Prinos na kapital – neto profit nakon oporezivanja po jedinici akcijskog kapitala.

Prinos – za svaku hartiju od vrednosti,stopa prinosa se definiše kao isplata vlasniku plus promena u vrednosti,iskazana kao deo njene kupovne cene.Terminološki preciznije naziva se stopom prinosa.

Pripis – akumulacija nekog novčanog iznosa,recimo sa računa u banci,kada se ostvarena kamata ostavlja na računu da bi donela dodatnu kamatu u budućnosti.

Prirodna stopa nezaposlenosti – stopa nezaposlenosti koja je u skladu s punom zaposlenošču kada je tražnja radne snage jednaka njenoj ponudi.

Prirodna stopa proizvodnje – nivo agregatne proizvodnje pri prirodnoj stopi nezaposlenosti kada ne postoji tendencija da se nadnice ili cene promene.

Prirodni monopol – monopol koji nastaje kada je jedno preduzeće u stanju da snabdeva celo tržište nekim dobrom ili uslugom uz niže troškove nego što bi to mogla da učine dva ili više preduzeća.

Prirodni resursi – inputi u proizvodnji dobara i usluga kojr obezbeđuje priroda,kao što su zemlja,reke i mineralna bogatstva.

Pristup zasnovan na tržištu aktive – pristup određivanju cene aktive korišćenjem stoka,a ne toka.

Pristupi zasnovani na scenariju – testiraju solventnost osiguravača u odnosu na niz mogućih nepovoljnih uslova,u formi unapred definisanih scenarija.

Privatna dobra – dobra koja imaju obe karakteristike (isključivost i rivalstvo).

Privatna stednja – dohodak koji domaćinstvima ostaje nakon što plate poreze i odbiju izdatke za potrošnju.

Privatni brendovi – brendovi koji su stvoreni od strane distributera ili maloprodavca i nalaze se u njihovom vlasništvu.

Privredni ciklus – fluktuacije u privrednoj aktivnosti,kao sto su zaposlenost i proizvodnja.

Probijanje deviznog kursa – fenomen u kojem se devizni kurs menja više u kratkom roku nego što se menja u dugom roku kada dođe do promene u novčanoj masi.

Proces difuzije inovacije – proces u kome se novi proizvod širi tržištem tokom vremena.

Proces odlučivanja – faze kroz koje organizacije i potrošači prolaze kada kupuju fizički proizvod ili uslugu.

Proces uzorkovanja – termin koji se koristi u istraživanju za označavanje izbora podskupa ukupne populacije koji će biti intervjuisan.

Prodaja kredita – prodaja po ugovoru svih novčanih tokova ili dela novčanih tokova određenog kredita,te na taj način uklanjanje kredita sa bilansa stanja banke.

Produktivnost – količina dobara i usluga koja se proizvede po radnom satu.

Profit-razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnog troška.

Progresivni porez – porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkom plaćaju veći procenat svog dohotka nego obveznici sa niskim dohotkom.

Proizvođački višak – razlika između odnosa koji se plaća prodavcu za neko dobro i njegovog troška.

Proizvod – artikal ili usluga ponuđena ili izvršena od strane organizacije ili pojedinca,koja zadovoljava potrebe kupca.

Proizvodna funkcija – odnos između količine inputa koji se koriste za proizvodnju nekog dobra i količine autputa tog dobra.

Prolaznost – jedna od karakteristika usluga koja se osnosi na činjenicu da kapacitet uslužnih firmi ne može da se skladišti-ako se ne iskoristi,dolazi do gubitka prihoda koji ne može da se povrati.

Promotivni miks – oglašavanje,lična prodaja,unapređenje prodaje,odnosi s javnošću i direktni marketing.

Propaganda sa direktnim odgovorom – korišćenje glavnih propagandnih medija,kao šsto su televizija,novine i časopisi,s ciljem da se izazove reakcija u vidu narudžbe,upita ili zahteva za posetu.

Propaganda/oglašavanje – svaki plaćeni vid nelične prezentacije ideja ili proizvoda u glavnim medijima (televizija,štampa,posteri,bioskop i radio.Internet i direktni marketing).

Propagandna agencija – organizacija koja je specijalizovana da klijentima pruži usluge kao što su izbor medija,kreativni rad,produkcija i planiranje kampanje.

Propagandna platforma – onaj aspekt proizvoda koji je najubedljiviji i najvažniji za ciljne kupce.

Propagandna poruka – korišćenje reči,sinbola i ilustracija za komunikaciju sa ciljnim auditorijumom putem glavnih medija.

Propast banke – situacija u kojoj banka nije u stanju da ispuni obaveze prema svojim deponentima i ostalim kreditorima,pa mora da prekine poslovanje.

Proporcionalni porez – porez kod kojeg poreski obveznici sa visokim dohotkom i poreski obveznici sa niskim dohotkom plaćaju isti procenat dohotka za porez.

Proprcionalno reosiguranje – podrazumeva da osiguravač i reosiguravač raspodeljuju obavezu iz osiguranja u dogovorenim kvotama.Obuhvata kvotno i ekscedentno reosiguranje.

Prosečan fiksni trošak – fiksni troškovi podeljeni s količinom autputa.

Prosečan prihod – ukupan prihod podeljen sa prodatom količinom.

Prosečan ukupni trošak – ukupni trošak podeljen sa količinom autputa.

Prosečan varijabilni trošak – varijabilni troškovi podeljeni s količinom autputa.

Prosečna poreska stopa – količnik ukupnih poreza i ukupnog dohotka.

Prost depozitni multiplikator – višestruko povećanje depozita koje nastaje usled povećanja rezervi u bankarskom sistemu; u jednostavnom modelu u kojem se ne uzima u obzir ponašanje deponenata i banke.

Prost zajam – kada zajmodavac daje zajmoprimcu određen iznos sredstava(glavnica)koji mu mora biti vraćen do roka dospeća,uz dodatno plaćanje kamate.

Psihografska segmentacija – grupisanje ljudi na osnovu njihovog životnog stila i ličnih osobina.

Psihološko formiranje cena – formiranje cena koje uzima u obzir psihološki uticaj visine cene koja se određuje.

Publicitet – predstavljanje proizvoda ili firme tako što se informacije o njima plasiraju u medije,a da se pri tom medijsko vreme ili prostor ne plaća direktno.

Pull strategija za potrošače – targetiranje potrošača uz pomoć komunikacija(npe. unapređenje prodaje) koje ima za cilj da stvori tražnju koja će “povući” proizvod u distributivni lanac.

Push strategija distribucije – targetiranje posrednika u distributivnom kanalu uz pomoć komunikacija (npr. unapređivanje prodaje) koje ima za cilj da se proizvod gurne u distributivni lanac.

Put opcija – ugovor na osnovu kog vlasnik ima pravo da proda finansijski instrument po ceni izvršenja ugovora u određenom periodu.

Racio šteta – predstavlja procentualno učešće merodavnih(nastalih osiguranih)šteta u merodavnoj (zarađenoj) premiji za period od jedne godine.

Racio troškova – predstavlja procentualno učešće troškova sprovođenja osiguranja u merodavnoj (zarađenoj) premiji.

Racionalna očekivanja – očekivanja koja održavaju optimalna predviđanja na osnovu svih raspoloživih podataka.

Racionalna očekivanja – teorija po kojoj ljudi optimalno koriste sve informacije koje imaju,uključujući i informacije o državnoj politici,kada predviđaju budućnost.

Racionisanje kredita – kada kreditor ne odobrava kredit čak ni kada su dužnici spremni da plate datu,pa čak i veću kamatnu stopu ili pak ograničava njegov iznos i daje manje nego što je dužnik tražio.

Računovodstveni profit – razlika između ukupnog prihoda i ukupnog eksplicitnog troška.

Radna snaga – ukupan broj radnika,uključujući i zaposlene i nezaposlene.

Raščlanjivanje cena – formiranje cene za svaki od elemenata u ponudi s ciljem da se cena celog paketa proizvoda podigne.

Raspoloživi dohodak – ukupan dohodak koji je raspoloživ za potrošnju,jednak je razlici između agregatnog dohotka i poreza.

Ravnoteža – situacija kada cena dostigne nivo na kom je ponuđena količina jednaka traženoj količini.

Ravnotežna cena – cena koja balansira ponuđenu količinu i traženu količinu.

Ravnotežna količina – ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni.

Razgraničeni(odloženi) troškovi pribave osiguranja – deo troškova pribave koji se kapitalizuje,tj. prikazuje se kao aktiva u bilansu stanja i postepeno amortizuje tokom perioda važenja ugovora o osiguranju.

Realna kamatna stopa – kamatna stopa korigovana za efekte inflacije.

Realna kamatna stopa – kamatna stopa usklađena sa očekivanim promenama u nivou cena tako da preciznije odražava stvarne troškove zaduživanja.

realna količina novca-količina novca u realnom smislu.

Realne varijable – varijable koje se iskazuju u fizičkim jedinicama.

Realni BDP – vrednost proizvedenih dobara i usluga iskazana u konstantnim cenama.

Realni devizni kurs – kurs po kojem neka osoba može da zameni dobra i usluge jedne zemlje za dobra i usluge druge zemlje.

Recesija – period kada dolazi do pada agregatne proizvodnje.

Referentna grupa – grupa ljudi koja utiče na stavove i ponašanje pojedinca.

Regresivni porez – porez kod kojeg poreski obveznici s visokim dohotkom plaćaju manji procenat svog dohotka nego poreski obveznici sa niskim dohotkom.

Relativna neizvesnost – postoji u slučajevima kada se zna da će se osigurani slučaj ostvariti, ali se ne zna obim štete, ni vreme kada će se to dogoditi.

Reosiguranje viška godišnjih šteta(stop loss) – se odnosi na jednu vrstu osiguranja ili celokupni portfelj za određeni vremenski period,obično godinu dana.Ovaj vid reosiguranja se koristi posle svih drugig vidova reosiguranja u slučaju da je visina štete iznad dogovorenog procenta od premije,tj. iznad utvrđenog nivoa “gubitnosti”.

Reosiguranje viška štete – koristi se kada treba da se izbegnu posledice veoma teškog štetnog događaja,kojim nastaje šteta iznad jedne određene visine.Do određene visine teret snosi osiguravač,a preko te visine reosiguravač.

Reosiguranje – kada se deo rizika prebacuje drugoj kompaniji,kojoj se zauzvrat daje deo premije osiguranja.

Repozicioniranje – promena ciljnog tržišta ili diferencijalne prednosti ili i jednog i drugog.

Represivne mere – su mere,sredstva i akcije za suprotstavljanje nastaloj stihiji u spasavanju ljudi i imovine u već nastalom štetnom događaju ili nesretnom slučaju.

Restriktivne klauzule – odredbe ugovora u kojima se ograničavaju i navode aktivnosti u koje zajmoprimac sme da se upusti.

Revalvacija – postavljanje paritetne vrednosti valute na viši nivo.

Rezerva za neistekle rizike – predstavlja višak iznad obračunate prenosne premije,koji je potreban za pokriće obaveza iz osiguranja nakon dana bilansiranja,po osnovu još uvek važećih polisa koje su zaključene pre tog dana.

Rezerve za bonuse i popuste – obrazuju se u iznosima na čiju isplatu osiguranici imaju pravo po osnovu:učestvovanja u dobiti u osiguranjima kod kojih se ne obrazuje matematička rezerva,budućeg delimičnog sniženja premije i povraćaja dela premije.

Rezerve za izravnanje rizika – formiraju se u oblasti neživotnih osiguranja,sa ciljem ublažavanja značajnih odstupanja između stvarnog i očekivanog obrasca razvoja šteta.Izdvajanja za ove rezerve vrše se u godinama u kojima je poslovanje profitabilno,u cilju zaštite finansijskog položaja osiguravača u godinama kada su štete veće od proseka.

Rezerve – depoziti koje su banke primili,ali koje ne koriste za kreditiranje.

Rezerve – sve banke deo svojih sredstava srže kao depozite na računu u fedu.Ti depoziti,zajedno s gotovinom koju banke fizički poseduju predstacljaju rezerve.

Rezervisane štete – predstavljaju procenjeni iznos obaveza osiguravača za štete koje su nastale,a nisu rešene do kraja tekućeg obračunskog perioda.Obuhvataju rezerve za prijavljene a nerešene štete do kraja tekućeg perioda i rezerve za nastale štete koje nisu prijavljene do kraja tekućeg perioda(uncurred but bot reported-IBNR).

Rezervna valuta – valuta,poput američkog dolara,koju koriste i druge države da bi denominovale sredstva koja drže kao devizne rezerve.

Režijski dodatak – služi za pokriće troškova poslovanja osiguravajuće kompanije(troškovi zaključivanja ugovora o osiguranju-akvizicioni troškovi,troškovi naplate premija-inkaso troškovi,lični dohoci i drugi administrativni troškovi).

Režim fiksnog deviznog kursa – režim u kojem centralne banke kupuju i prodaju sopstvenu valutu da bi njeni devizni kurs održali fiksnim na određenom nivou.

Režim kontrolisano fluktuirajućeg deviznog kursa – aktuelno međunarodno finansijsko okruženje u kojem devizni kursevi fluktuiraju iz dana u dan,ali centralne banke pokušavaju da utiču na svoj devizni kurs kupovinom i prodajom valuta.Takođe poznat i kao “prljavi” režim.

Ricardijanska ekvivalencija – naglašava da je u situaciji kada se vlada suočava s deficitima i emituje obveznice,javnost svesna da će u budućnosti morati da plaća veće poreze da bi te obveznice bile isplaćene.

Rivalstvo – karakteristika dobra prema kojoj njegovo korišćenje od strane jedne osobe smanjuje korišćenje tog  dobra od strane drugih osoba.

Rizična struktura kamatnih stopa – odnos između različitih kamatnih stopa na obveznice sa istim rokom dospeća.

Rizik od neizvršenja obaveza – mogućnost da emitent dužničkog instrumenta ne bude u stanju da isplati kamatu ili nominalnu vrednost kod dospeća.

Rizik – neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja.

Riziko premija – odgovara riziku za određeni vremenski period(poslovna godina),te pokriva sve štete koje nastanu u tome periodu,tj. u tekućoj poslovnoj godini.

Rizik – stepen neizvesnosti u vezi s prinosom na aktivu.

Robni novac – novac načinjen od plemenitih metala ili drugog vrednog materijala.

Ročna struktura kamatnih stopa – odnos između kamatnih stopa na obveznice s različitim rokovima dospeća.

Sadašnja vrednost – novčani iznos koji je danas potreban da bi se pri tekućim kamatnim stopama dobio određeni novčani iznos u budućnosti.

Samopridržaj – je deo rizika koji osiguravajuća kompanija može preuzeti na sebe,a da ne ugrozi svoju likvidnost.

Saosiguranje – predstavlja učešće dva ili više osiguravača neposredno u zaključivanju ugovora o osiguranju tako da svaki osiguravač preuzima pokriće određenog dela rizika(horizontalna raspodela rizika).

Satisfakcija kupaca – ispunjavanje zahteva ili potreba kupaca-

Savet guvernera federalnih rezervi – savet ima sedam guvernera(uključujući i predsednika saveta)koji imaju ključnu ulogu u donošenju odluka sistema federalnih rezervi.

Savršeni komplementi – dva dobra sa pravougaonim krivama indiferentnosti.

Savršeni supstituti – dva dobra sa krivama indiferentnosti koje su prave linije.

Segmentacija po profilima – grupisanje ljudi na osnovu njihovog profila, koji uključuje faktore kao što su starost i društveno ekonomska grupa,što ima za cilj da omogući marketarima da dopru do njih.

Segmentacija po životnom stilu – grupisanje ljudi na osnovu njihovog načina života,koji se odražava u njihovim aktivnostima,interesovanjima i mišljenjima.

Segmentacija prema koristima – grupisanje ljudi na osnovu različitih koristi koje oni traže u proizvodu.

Segmentacija tržišta – proces identifikovanja pojedinaca ili organizacija sa sličnim karakteristikama koje imaju značajne implikacije za određivanje marketing strategije.

Seignorage – prihodi koje vlada ostvaruje na osnovu emisije novca.

Sekundarne rezerve – kratkoročne hartije od vrednosti američke vlade ili vladinih agencija koje banke drže.

Sekundarno istraživanje – podaci koje je već sakupio drugi istraživač za drugu svrhu.

Sekundarno tržište – finansijsko tržište na kome se hartije od vrednosti koje su prethodno emitovane (pa samim tim nisu nove) mogu ponovo prodavati.

Sekuritizacija – proces transformacijeinače nelikvidne finansijske aktive u utržive hartije od vrednosti na tržištu kapitala.

Selektivna distorzija – izvrtanje informacija koje ljudi primaju na osnovu njihovih postojećih uverenja i stavova.

Selektivna distribucija – korišćenje manjeg broja prodajnih mesta u jednoj geografskoj oblasti za prodaju proizvoda određenog dobavljača.

Selektivna pažnja – proces u kom ljudi blokiraju one stimulanse koji su im nerazumljivi ili koji nisu u skladu sa njihovim iskustvima i uverenjima.

Selektivno pamćenje – proces u kome ljudi zadržavaju u memoriji samo neke od poruka koje primaju.

Šema ponude – tabela na kojo se prikazuje odnos između cene nekog dobra i ponuđene količine.

Šema tražnje – tabela koja prikazuje odnos između cene i tražene količine nekog dobra.

Set svesnosti – skup brendova za koje potrošač zna da mogu biti rešenje problema.

Sezonska emisija – emisija hartija od vrednosti za koje postoji tržište.Kada postoje prethodne emisije koje se već prodaju na tržištu.

Signaliziranje – akcija koju preduzima informisana strana da bi otkrila privatne informacije neinformisanoj strani.

Sindikat – udruženje radnika koje pregovara sa poslodavcima o visini nadnica i uslovima rada.

Sintetički pokazatelj gubitnosti osigurane sume – jednak je odnosu sume naknada iz osiguranja i osigurane sume osiguranih objekata.

Širenje brenda – korišćenje ustanovljenog imena brenda za brendove na nepovezanim tržištima.

Sirotinjske kase – u srednjem veku kod germanskih naroda se briga o obezbeđivanju sirotinje izdvojila iz cehova u instituciju “sirotinjsku kasu”.

Sistem federalnih rezervi – centralna banka odgovorna za monetarnu politiku u SAD.

Skeniranje okruženja – proces monitoringa i analize marketing okruženja jedne kompanije.

Skupa verifikacija stanja – praćenje aktivnosti kompanije,skup proces,i vremenski i novčano.

Slip – je dokument u kome su dati uslovi pod kojima se želi zaključiti ugovor o osiguranju,odnosno o reosiguranju,a pripremaju ga posrednici u osiguranju.Primenjuje se posebno u engleskoj praksi.

Slobodni jahač – problem koji se javlja kada neka osoba ostvaruje korist od nekog dobra,a izbegava da ga plati.

Smart kartica – karica koja sadrži kompjuterski čip koji joj omogućava da bude dopunjena digitalnom gotovinom s bankovnog računa korisnika kada god je to potrebno.

Socijalna pomoć – državne beneficije kojima se dopunjavaju dohoci najugroženijih.

Socijalno osiguranje – predstavlja vid socijalne sigurnosti koji osiguranicima,odnosno članovima njihovih porodica,obezbeđuje socijalnu zaštitu za slučaj bolesti,invalidnosti,starosti,nesreće na poslu i nezaposlenosti.Socijalno osiguranje obuhvata:zdravstveno osiguranje,penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Šok ponude – događaj koji direktno menja troškove i cene preduzeća,pomera krivu agregantne ponude u privredi,a samim tim i Filipsovu krivu.

Specijalista – poseban tip dilera-brokera koji posluje na berzi i održava pravilno trgovanje hartijama od vrednosti za koje je i odgovoran.

Specijalna prava vučenja – hartije koje emituje MMF kao zamenu za zlato,funcionišu kao međunarodne rezerve.

Špekulativan rizik – predstavlja situcaiju koja može kako gubitkom,tako i dobitkom.

Spoljašnje osiguranje – ukoliko se ne može izvršiti izravnanje rizika unutar zajednice rizika,tada se prelazi na poslove saosiguranja ili reosiguranja.

Sponzorstvo događaja – sponzorstvo sportskih i drugih događaja.

Sponzorstvo – poslovni odnos između onog ko obezbeđuje sredstva,resurse ili usluge i pojedinca,događaja ili organizacije koja zauzvrat nudi određena prava i asocijacije koje mogu da se iskoriste u komercijalne svrhe.

Spot(promptna)transakcija – primarne devizne transakcije koje podrazumevaju trenutnu(u okviru dva dana) razmenu bankarskih depozita denominovanih u različitim valutama.

Spremnost na plaćanje – maksimalan iznos koji će kupac platiti za neko dobro.

Srednjoročan – odnosi se na dužnički instrument kojem je rok dospeća između jedne i deset godina.

Sredstva osiguranja -su fondovi i rezeve koje osiguravajuća kompanija mora da poseduje da bi mogla blagovremeno da odgovori svojim obavezama prema osiguranicima.Čine ih sredstva tehničkih rezervi,sredstva garantne rezerve i ostala sredstva osiguranja.

Sredstvo očuvanja vrednosti – sredstvo očuvanja kupovne moći tokom vremena.

Sredstvo razmene – nešto što kupci daju prodavcima kada žele da kupe dobra i usluge.

Stagflacija – period opadajućeg autputa i rastućih cena.

Stalni dohodak – uobičajeni dohodak neke osobe.

Stanovište o neefikasnosti politike – zaključak na osnovu neoklasičnog modela da očekivana politika ne utiče na fluktuacije u proizvodnji.

Stav – stepen do koga potrošač ili potencijalni kupac voli ili ne voli određeni brend.

Štedna premija – služi za naknadu budućih šteta u godinama koje slede i formira se iz viška preko stvarne potrebne riziko premije.Karakteristična je za osiguranje života.Ona se deli na premiju sigurnosti i matematičku premiju.

Štedno-kreditne institucije – štedno-kreditne organizacije,štedionice i kreditne unije.

Stepen uništenja – je odnos sume naknade iz osiguranja i broja nastradalih objekata.

Stohastičko kretanje – kretanje varijable čije je promene nemoguće predvideti.

Stopa inflacije – procentualna promena indeksa cena u odnosu na prethpdni period.

Stopa inflacije – stopa promene nivoa cena,obično merena kao procentualna godišnja promena.

Stopa kapitalne dobiti – promena cene hartije od vrednosti u odnosu na inicijalnu kupovnu cenu.

Stopa nezaposlenosti – procenat nezaposlene radne snage.

Stopa obaveznih rezervi – fed zahteva da se određeni deo(npr. 10 centi)svakog dolara položenog na transakcioni račun u banci mora zadržati kao rezerva.

Stopa obaveznih rezervi – procenat depozita koji banke drže kao rezerve.

Stopa otkupa – kamatna stopa po kojoj centralna banka kratkoročno kreditira britanski bankarski sektor.

Stopa refinansiranja – kamatna stopa po kojoj Evropska centralna banka kratkoročno kreditira bankarski sektor u evrozoni.

Stopa učešća u radnoj snazi(ili stopa ekonomske aktivnost) – procenat odraslog stanovništva koje spada u radnu snagu.

Stopa žrtvovanja – broj procentualnih poena godišnjeg autputa koji se gube u procesu smanjenja inflacije za jedan procentualni poen.

Štrajk – povlačenje radne snage iz nekog preduzeća koje organizuje sindikat.

strane obveznice-obveznice koje se prodaju u stranoj zemlji i koje su denominovane u valuti te zemlje.

Strategija diferenciranja – izbor jednog ili više kriterijuma za izbor koje koriste kupci,i pozicioniranje ponude u skladu sa odbranim kriterijumima radi stvaranja superiorne vrednosti za kupce.

Strategija kanala – odabir najefektivnijeg distributivnog kanala,najprikladnijeg nivoa intenzieta distribucije i stepena integracije kanala.

Strategijska poslovna jedinica – posao ili divizija kompanije koji opslužuju posebnu grupu kupaca,imaju poseban skup konkurenata i obično su strateški autonomni.

Strateški ciljevi – ciljevi na nivou proizvoda koji se odnose na odluku da li da se na proizvode promeni strategija izgradnje,održavanja,žetve ili dezinvestiranja.

Striktni paritet premijskih stopa – između dva osiguranika podrazumeva da će osiguranik A platiti dvostruko veću premiju osiguranja nego osiguranik B,ukoliko se očekuje da će odštetni zahtev osiguranika A,kao i svi odnosni troškovi,biti dvostruko veći od onog koji se odnosi na osiguranika B.

Strukturalna nezaposlenost – nezaposlenost koja nastaje kada je broj raspoloživih radnih  mesta nedovoljan da bi se obezbedio posao svima koji ga žele.

Strukturalni model – prikaz funcionisanja privrede na osnovu niza jednačina kojima se opisuje ponašanje kompanija i potrošača u mnogim privrednim sektorima.

Strukture marketinga – okvir marketinga (organizacija,obuka i interne komunikacije) na kome su zasnovane marketing aktivnosti.

Subjektivni rizik – je nesigurnost bazirana na ljudskom mentalnom stanju ili stanju svesti uma.Ostvaruje se pod uticajem čovekove volje,njegovog rada i postupaka.

Suosiguranje – situacija u kojoj osiguranik snosi jedan deo troškova zajedno s davaocem osiguranja,odnosno u kojoj davalac osiguranja pokriva samo deo troškova.

Superregionalne banke – bankarske holding kompanije po veličini nalik bankama centara novca,ali čije centrale nisu u gradovima koji se smatraju centrima novca(Njujork,Čikago,San Francisko).

Supstituti – dva dobra kod kojih povećanje cene jednog od njih dovodi do povećanja tražnje drugog dobra.

Suština strategije – odluka koja se odnosi na to koje proizvode prodavati na kojima tržištima.

Svetska banka – međunarodna banka za obnobu i razvoj,međunarodna organizacije koja obezbeđuje dugoročne kredite i pomaže zemljama u ravoju da poboljšaju infrastrukturu,izgrade puteve i drugi fizički kapital koji bi doprineo njihovom ekonomskom razvoju.

Svetska cena – cena nekog dobra koja preovladava na svetskom tržištu tog dobra.
Svop – finansijski ugovori koji obe ugovorne strane obavezuju na zamenu (svop) određenih obaveza plaćanja (ne aktive) kojima raspolažu za druge obaveze plaćanja kojima raspolaže druga strana.

Sweep račun – račun s kojeg se na kraju poslovnog dana “skida” svaki iznos iznad određenog iznosa transakcionog računa kompanije i investira u kratkoročne hartije od vrednosti koje kompaniji donose kamatu.

SWOT analiza – strukturirani pristup evaluaciji strateške pozicije jedne kompanije putem identifikacije njenih snaga,slabosti,šansi i opasnosti.

Tajni sporazum – sporazum između preduzeća na tržištu u vezi sa količinama koje će proizvoditi i cenama koje će naplaćivati.

Tarifna stopa – je broj novčanih jedinica na 100 dinara osigurane sume ili procenat od osigurane sume.Deli se na neto tarifnu stopu i dodatak za bruto tarifnu stopu.

Taylorovo pravilo – pravilo mpnetarne politike ekonomiste Johna Taylora koje objašnjava kako se određuje kamatna stopa na federalne fondove.

Tehnička premija – služi za izravnanje rizika u osiguranju i treba da iznosi onoliko koliko je potrebno za isplate iz osiguravajućeg fonda na ime pokrića nastalih šteta pod dejstvojm prirodnih sila i nesrećnih slučajeva,kao i za isplatu osiguranih suma kod osiguranja života.Pored riziko premije,tehnička premija uključuje i štednu premiju(kod osiguranja života),odnosno dodatak za rizik(kod neživotnih osiguranja).

Tehničke rezerve – se formiraju izdvajanjem i akumuliranjem sredstava iz tekuće tehničke premije,sa ciljem pokrića obaveza koje proizilaze iz zaključenih ugovora o osiguranju.Sredstva tehničkih rezervi pripadaju osiguranicima,ali u međuvremenu,do trenutka isplate,mogu da se plasiraju na tržištu novca i kapitala,u cilju očuvanja i uvećanja njihove vrednosti.

Tehnološko znanje – razumevanje najboljih načina za proizvodnju dobara i usluga u društvu.

Tekuće cene – cene koje se primenjuju na celom tržištu, pri čemu je fokus na konkurentskim ponudama, a ne na troškovima kompanije.

Tekući bilans – bilans koji ukazuje na međunarodne transakcije koje obuhvataju robu i usluge proizvedene u toku jedne godine.

Tekući prinos – približna vrednost do dospeća kuponskih obveznica.Definiše se kao godišnja kuponska isplata podeljena s tekućom tržoišnom cenom obveznice.

Telemarketing – sistem marketing komunikacija gde obučeni stručnjaci koriste telekomunikacione i informacione tehnologije da bi sproveli marketing i prodajne aktivnosti.

Teorema središnjeg glasača – matematički rezultat koji pokazuje da ako glasači biraju neku tačku na nekoj liniji i ako svaki glasač želi onu tačku koja je najbliža onoj koju on preferira,onda će se u većinskom sistemu naposletku odabrati tačka koju preferira središnji glasač.

Teorija igara – razmatra ponašanje ljudi u strateškim situacijama.

Teorija očekivanja – stanovište da će kamatna stopa na dugoročnu obveznicu biti jednaka proseku kratkoročnih kamatnih stopa koje ljudi očekuju tokom životnog veka dugoročne obveznice.

Teorija pozajmljivih fondova – određivanje ravotežne kamatne stope analiziranjem ponude i tražnje obveznica(pozajmljivih fondova).

Teorija preferencijalnog plasmana – teorija preferencijalnog plasmana-teorija koja je tesno povezana s teroijom premije likvidnosti, u kojoj je kamatna stopa na dugoročnu obveznicu jednaka zbiru proseka kratkoročnih kamatnih stopa koje se očekuju u toku životnog veka dugoročne obveznice i pozitivne ročne premije.

Teorija preferencije likvidnosti – kejnsova teorija o tome da se kamatna stopa usklađuje radi uravnoteženja ponude i tražnje novca.

Teorija preferencije likvidnosti – teorija Johna Maynarda Keynesa o tražnji novca.

Teorija premije likvidnosti – teorija da će kamatna stopa na dugoročnu obveznicu biti jednaka zbiru proseka kratkoročnih kamatnih stopa koje se očekuju tokom životnog veka dugoročne obveznice i pozitivne ročne premije(premije likvidnosti).

Teorija realnog poslovnog ciklusa – teorija prema kojoj se smatra da su realne promene u preferencijama i tehnologiji osnovni uzročnik kratkoročnih fluktuacija u poslovnom ciklusu.

Teorijski (probabilistički)pristupi riziku i propasti – podrazumevaju kreiranje modela novčanih tokova kojim se opisuje poslovanje osiguravačai,na osnovu odgovarajućih pretpostavki,predviđa kako će se razvijati njegov finansijski položaj u budućnosti.Osnovni cilj pristupa je da se verovatnoća nesolventnosti (propasti) održi na veoma niskom nivou u toku određenog perioda(u trajanju od nekoliko do 30 i više godina).

Terminska transakcija – transakcija koja podrazumeva razmenu bankarskih depozita denominovanih u različitim valutama određenog dana u budućnosti.

Terminski devizni kurs – devizni kurs za terminsku transakciju.

Testiranje koncepta – testiranje ideja za nove proizvode sa potencijalnim kupcima.

Testiranje tržišta – lansiranje novog proizvoda u ograničenoj količini kojim se testira potencijal prodaje tog proizvoda.

T-račun – pojednostavljen bilans stanja u kome su linije raspoređene u obliku slova T,na kome su predstavljene samo promene u stavkama bilansa počev od neke početne pozicije bilansa.

Traganje za potencijalnim kupcima – traženje i posećivanje potencijalnih kupaca.

Tragedija zajedničkog poseda – parabola koja ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovšta društva kao celine.

Transakcioni troškovi – troškovi sa kojima se strane suočavaju u procesu postizanja i ostvarivanja dogovora.

Transfer rizika – podrazumeva metodu upravljanja rizikom prenošenjem rizika kao i njegovih potencijalnih finansijskih posledica na neku drugu stranu ili učesnika.

Transformacija sredstava – proces transformacije rizične u sigurniju aktivu za investitore kreiranjem i prodajom instrumenata s nivoom rizika koji investitor može da podnese,a sredstva koja se tim putem obezbede koriste se za kupovinu nekog drugog instrumenta koji može da nosi mnogo veći nivo rizika.

Transmisioni mahanizmi monetarne politike – promene kroz koje novčana masa utiče na ekonomsku aktivnost.

Transportno osiguranje – može biti:kasko osiguranje-osiguranje rizika koji mogu nastupiti na samom prevoznom sredstvu ;kargo osiguranje-osiguranje robe koja se prevozi(vazdušni,pomorski,rečni kargo);osiguranje od odgovornostiza štetu koje dolazi u toku prevoza.

Tražena količina – količina nekog dobra koju su kupci spremni da kupe.

Traženje posla – proces tokom kojeg radnici pronalaze odgovarajuće poslove prema svojim sklonostima i veštinama.

Treće oštećeno lice kod osiguranja od odgovornosti – je lice koje ima pravo na naknadu štete koju je pretrpelo usled događaja za koji odgovara osiguranik.U savremenim uslovima se teži da se oštećeno lice dovede u direktnu vezu sa osiguravačem,na taj način što će neposredno,putem direktne tužbe,ostvariti naknadu iz osiguranja.Ovakav pristup imamo kod svih vrsta osiguranja od odgovornosti.

Trezorski novac – gotovina koju banke fizički poseduju i koja se drži u trzorima.

Trgovinska politika – vladina politika koja direktno utiče na količinu dobara i usluga koje nek zemlja uvozi ili izvozi.

Trgovinski bilans – razlika između vrednosti izvoza neke zemlje i vrednosti  njenog uvoza;takođe se naziva neto izvoz.

Trgovinski deficit – situacija kada uvoz premašuje izvoz.

Trgovinski suficit – situacija kada izvoz premašuje uvoz.

Trošak – vrednost svega onoga čega prodavac mora da se odrekne da bi proizveo neko dobro.

Troškovi đonova – resursi koji se gube kada inflacija podstakne ljude da smanje količinu novca koju drže kod sebe.

Troškovi menija – troškovi promene cena.

Troškovi sprovođenja osiguranja – čine ih troškovi pribavljanja osiguranja ili akvizicioni troškovi,inkaso troškovi i tekući upravni troškovi.

Tržišna moć – sposobnost jednog privrednog subjekta da ostvari veliki uticaj na tržišne cene.

Tržišna privreda – privreda koja alocira reurse kroz decentralizovane odluke mnoštva kompanija i domaćinstava kada ostvaruju interakciju na tržištima dobara i usluga.

Tržišna ravnoteža – situacija kada je količina koju ljudi žele da prodaju(ponuda).

Tržište kapitala – finansijsko tržište na kome se trguje dugoročnim dužničkim finansijskim instrumentima i vlasničkim finansijskim instrumentima.

Tržište novca – finansijsko tržište na kokjem se trguje samo kratkoročnim dužničkim instrumentima(onima čiji je rok dospeća manji od godinu dana).

Tržište novca – tržište na kojem komercijalne banke kratkoročno pozajmljuju novac jedna drugoj.

Tržište zajmovnih sredstava – tržište na kojem oni koji žele da štede,nude svoja sredstva,a oni koji žele da pozajme sredstva radi investiranja,traže ta sredstva.

Tržište – grupa kupaca i prodavaca određenog dobra ili usluge.

U realnom smislu – u smislu realne robe i usluga koje neko lice može da kupi.

Učenje uviđajem – kompleksniji vid kognitivnog učenja u kome se do zaključka dolazi povezanim razmišljanjem.

Učestalost rizika – je broj ponavljanja ostvarivanja rizika u određenom vremenu.

Ugovarač osiguranja – je lice koje ugovara,tj. zaključuje ugovor o osiguranju u korist trećeg

lica.

Ugovor o ponovnom otkupu(repo ugovor) – prodaja monetarne aktive uz sporazum o njenom otkupu po ugovorenoj ceni određenog dana u budućnosti.

Ugovor o reotkupu(repo) – vrsta ugovora kada fed kupuje hartije od vrednosti uz sporazum da će ih prodavac otkupiti u određenom,kraćem periodu-obično je manje od nedelju dana.

Ugovorni vertkalni marketing sistem – franšizni aranžman (npr. franšiza) koji povezuje proizvođače i preprodavce.

Ukrštena prodajno kupovna transakcija – sporazum po kojem fed prodaje hartije od vrednosti,a kupac se slaže da ih u bližoj budućnosti proda fedu;ponekad se naziva obrnutim repo ugovorom.

Ukupan prihod (na tržištu) – iznos koji plaćaju kupci i primaju prodavci nekog dobra,iskazan kao proizvod cene dobra i prodate količine.

Ukupan prihod(za preduzeće) – iznos koji neko preduzeće ostvaruje na osnovu prodaje svog autputa.

Ukupan trošak – tržišna vrednost inputa koje neko preduzeće koristi u proizvodnji.

Unakrsna cenovna elastičnost tražnje – prikazuje u kojoj meri tražena količina nekog dobra reaguje na promenu cene nekog drugog dobra,a dobija se deljenjem procentualne promene tražene količine prvog dobra s procentualnom promenom cene drugog dobra.

Unapređenje prodaje – podsticaji potrošačima ili poslovnim kupcima čiji je cilj da stimulišu kupovinu.

Unapređenje prodaje – putem popusta tehnika unapređenja prodaje koja podrazumeva snižavanje redovne cene.

Upravljački vertikalni marketing sistem – situacija u kanalu gde proizvođač koji zahvaljujući svojoj veličini i jakim brendovima dominira tržištem može da vrši veliki uticaj na posrednike iako su oni nezavisni.

Upravljanje aktivom – obezbeđivanje aktive koja je manje rizična i njena diversifikacija radi uvećanja profita.

Upravljanje kapitalnom adekvatnošću – odluka banke o količini kapitala koju treba da ima i obezbeđivanje neophodnog kapitala.

Upravljanje likvidnošću – odluka banke da održi dovoljno likvidne aktive da bi mogla da ispuni obaveze prema deponentima.

Upravljanje pasivom – obezbeđivanje sredstava uz niske troškove da bi se uvećao profit.

Upravljanje rizikom – je sistematski proces identifikacije i ocene čistih rizika sa kijma se susreće organizacija ili individua,kao i proces selekcije i implementacije velikog broja odgovarajućih metoda i tehnika za sprečavanje ostvarivanja ovih rizika.

Uputstva za istraživanje – pisani doument u kom su izneti zahtevi klijenta.

Uravnotežen trgovinski bilans – situacija kada je izvoz jednak uvozu.

Uslov pariteta kamatnih stopa – ukazuje na to da je domaća kamatna stopa jednaka zbiru strane kamatne stope i očekivane apresijacije strane valute.

Usluga – bilo koje delo,performansa ili napor koji su izvršeni za kupca.

Ustanove za međunarodno bankarstvo – bankarske institucije u SAD koje mogu da primaju oročrnr depozite od stranaca,ali koje ne podležu zahtevima za obaveznim rezervama niti ograničenju kamata.

Utilitarizam – politička filozofija prema kojoj država treba da bira mere politike tako da maksimizira ukupnu korisnost svih članova društva.

Utvrđivanje premijskih stopa po osnovu klasa – podrazumeva da su osiguranici klasifikovani na klase prema određenom broju posmatranih karakteristika,i osiguranicima u istoj klasi se naplaćuje premija po istoj stopi.

Uverenje – mišljenje koje određena osoba ima o nečemu.

Uvoz – dobra i usluge koje se proizvedu u inistranstvu,a prodaju u zemlji.

Uvozna kvota – ograničenje količine nekog dobra koje može da se proizvede u inostranstvu,a proda na domaćem tržištu.

Valutiranje polise – polise osiguranja kod kojih je precizno određena osigurana suma.

Valutni odbor – monetarni režim u kome je domaća valuta 100% pokrivena stranom valutom(recimo dolarima) i u kome institucija nadležna za emisiju novca,bilo centralna banka bilo vlada,uspostavlja fiksni devizni kurs u odnosu na tu stranu valutu i spremna je da domaću valutu konvertuje u stranu po tom kursu kada god to javnost zatraži.

Valutni svop – zamena plaćanja u jednoj valuti za plaćanja u drugoj valuti.

Vanberzansko(OTC)tržište – sekundarno tržište na kome posluju dileri s različitih lokacija.Oni imaju određen broj hartija od vrednosti i spremni su da ih kupe i prodaju “preko šaltera” svakome ko je spreman da prihvati njihove cene.

Vanbilansne aktivnosti – aktivnosti banke koje obuhvataju trgovinu finansijskim instrumentima i generisanje prihoda na osnovu provizija i prodaje kredita,što utiče na profit banke,ali se ne iskazuje na bilansu stanja.

Varijabilni rizik – je rizik čija se verovatnoća dešavanja stalno menja.

Varijabilni troškovi – troškovi koji se menjaju sa promenom količine proizvedenog autputa.

Varijabilnost – jedna od karakteristika usluga koja se odnosi na činjenicu da je standard njihovog kvaliteta podložan varijacijama pošto ih isporučuju ljudi.

Velike složene bankarske organizacije – velike kompanije koje pružaju bankarske,ali i brojne druge finansijske usluge.

Vertikalna pravednost – ideja da poreski obveznici sa većom platežnom moći treba da plaćaju veći iznos poreza.

Vertikalno elektronsko tržište – onlajn sajtovi za nabavku robe koji su namenjeni proizvođačima iz jedne određene grane.

Virtuelna banka – banka koja ne postoji u fizičkom svetu već samo u virtuelnom svetu.

Virusni marketing – elektronska usmena promocija,gde se promotivne poruke šire slanjem imejla od osobe do osobe.

Višak ponude – situacija u kojoj količina ponude premašuje količinu tražnje.

Višak rezervi – rezerve koje premašuju obavezne rezerve.

Višak tražnje – situacija u kojoj je količina tražnje veća od količine ponude.

Višak – situacija u kojoj je ponuđena količina veća od tražene količine.

Višestruko osiguranje – postoji ukoliko se isti predmet osigura kod više osiguravača,za isto vreme i za isti rizik.

Visokorizične obveznice – obveznice čiji je rejting ispod Baa(ili BBB) koje nose visok kreditni rizik.

Vlasničke hartije od vrednosti – finansijski instrumenti koji daju pravo na potraživanje dela neto profita (profita pošto se odbiju svi troškovi i porez) i aktive poslovne organizacije.

Vrednost graničnog proizvoda – granični proizvod nekog inputa pomnožen sa cenom autputa.

Vrednost za akcionare – prihofi akcionara kompanije,koji rastu kada kompanija poveća svoje dividende ili kada cena njenih akcija poraste.

Vrednost za kupce – percepirane koristi minus percepirana žrtva.

Vrednosti brenda – ključne vrednosti i karakteristike brenda.

Web sajt – skup različitih fajlova uključujući tekst,slike, video i audio sadržaj koji kreiraju organizacije i pojedinci.

World wide web – skup kompjuterskih fajlova kojima može da se pristupi putem interneta,što omogućava korišćenje dokumenata koji sadrže teks,slike,zvuk i/ili video.

Zadržavanje rizika – kao metoda upravljanja rizikom podrazumeva da će kompanija zadržati deo rizika za sebe.

Zahtevana margina solventnosti – je minimalni zahtevani iznos ispod koga se raspoloživa margina solvenstnosti ne sme nalaziti.Ona predstavlja hipotetičku kategoriju,koja se izračunava primenom odgovarajućeg aktuarskog modela.

Zahtevani kapital za obezbeđenje solventnosti – je ciljani nivo kapitala u regulatornom okviru Solventnost 2,koji treba da pokrije rizike osiguranja,tržišne,kreditne,rizik nematerijalnih ulaganja i operativne rizike,pri nivou poverenja od 99,5% i u jednogodišnjem vremenskom horizontu.

Zahtevi za obaveznim rezervama – zakon kojim se depozitne institucije obavezuju da drže određen deo svojih depozita na računu u fedu.

Zajam s fiksnom ratom – instrument kreditnog tržišta koji zajmoprimcu obezbeđuje određen novčani iznos koji se otplaćuje preciziranim fiksnim periodičnim uplatama(obično mesečnim) u određenom broju godina.

Zajednički resursi – dobra koja imaju svojstvo rivaliteta,ali ne i isključivosti.

Zakon jedinstvene cene – princip da cena identičnog proizvoda bude ista svuda u svetu,bez obzira na to u kojoj je zemlji proizveden.

Zakon ponude i tražnje – tvrdnja da se cena svakog dobra usklađuje da bi izbalansirala ponuđenu i traženu količinu datog dobra.

Zakon ponude – tvrdnja da se ponuđena količina nekog dobra povećava kada se cena tog dobra povećava pri ostalim nepromenjenim uslovima.

Zakon tražnje – tvrdnja da tražena količina nekog dobra opada kada se cena tog dobra poveća pri ostalim nepromenjenim uslovima.

Zakon velikih brojeva – je osnovni zakon u teoriji verovatnoće i statistici.Suština ovog prirodnog zakona sastoji se u tome da ukoliko se posmatra veliki broj slučajeva,uočavaju se određene pravilnosti u nastupanju slučajnog događaja.Pri tome,što je broj posmatranih slučajeva veći,pravilnost jače dolazi do izražaja,a odstupanja su manja.

Zaštitne interventne zalihe – zalihe koje se drže radi zaštite od nepredviđenih situacija koje mogu da nastanu usled toga što se vremenski interval izneđu naručivanja i prijema novih zaliha ne može pouzdano predvideti.

Zatvorena privreda – privreda koja ne ostvaruje interakciju sa drugim privredama u svetu.

Zdravstveno osiguranje – predstavlja onlikzaštite stanovništva od finansijskih gubitaka koji su prouzrokovani troškovima lečenja nastalih bolesti.

Životni ciklus proizvoda – ciklus od četiri faze u životu proizvoda,koji ilustruje kriva koja predstavlja tražnju;ove četiri faze su uvođenje,rast,zrelost i opadanje.

Životni ciklus – uobičajeni obrazac varijacija dohotka tokom životnog veka neke osobe.

Životni stil – obrazac življenja koji se odražava u aktivnostima,interesovanjima i mišljenjima pojedinaca.

Zlatni standard – režim u kojem se valuta direktno konvertuje u zlato.