[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Mališa Đukić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Kriptovalute su donele veliki broj inovacija koje imaju potencijal da značajno promene strukturu finansijskog sistema i način funkcionisanja finansijskih institucija odnosno banaka. Tržišna vrednost kriptovaluta u svetu beleži značajan rast. Ilustracije radi, početkom 2017. ukupna vrednost svih kriptovaluta je bila na nivou od oko 20 milijardi USD, dok je krajem 2021. godine dostigla nivo od skoro 3.000 milijardi USD. Vrednost pojedenih kriptovaluta može snažno da varira (do 80% za nekoliko dana), što čini njihovu kupovinu i prodaju potencijalno unosnom, ali i vrlo rizičnom. Pored rizika od ostvarivanja kapitalnih gubitaka sve je više prisutan i rizik krađe.
Jasno je da interesovanje svetske javnosti raste i da je sve više kupaca i prodavaca ove vrste digitalne imovine. To svakako može uticati na ekonomske tokove, ali je u ovom trenutku rano davati ocene o tome da li bi ukupan uticaj bio pozitivan ili negativan. Dalji razvoj kriptovaluta će u velikoj meri zavisiti od stavova koje će vlade vodećih zemalja zauzeti po ovom pitanju.
Veliko interesovanje za kriptovalute je skrenulo pažnju i vodećim centralnim bankama stvarajući dilemu da li uvesti digitalni novac koji bi bio emitovan i pod potpunom kontrolom centralne banke. Za razliku od kriptovaluta, digitalni novac odnosna digitalna valuta centralne banke ima potencijal da podstakne razvoj stanovnika i preduzetnika koji nisu interesantni za poslovne banke. Uz pomoć digitalnog novca bi sprovođenje monetarne i fiskalne politike bilo lakše.
Kina već postepeno uvodi digitalni formu svoje nacionalne valute – digitalni juan. Evropska centralna banka planira uvođenje digitalnog evra do 2025. godine. Digitalni evro bi bio brz, jednostavan i siguran instrument plaćanja. Na taj način bi se pružila dodatna podrška digitalizaciji evropske ekonomije i podsticaj za inovacije. Trenutno se sprovode analize koristi i rizika koje bi uvođenje digitalnog novca pod kontrolom centralnih banaka donelo. Procena je da će petina svetske populacije već za tri godine koristiti digitalni novac centralnih banaka.
