[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Dr Sandra Kamenković“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Objava Narodne banke Srbije da je stopa inflacije u Srbiji iznosila 14%, retko koga je iznenadila. Svako ko je nedavno otišao u supermarket ili restoran, kupovao neki uređaj ili hteo da iznajmi stan, osetio je inflaciju.
Inflacija je ove godine najčešće istican makroekonomski problem, kako širom Evrope, tako i u Srbiji. Prema podacima Eurostata inflacija u zemljama članicama Evrozone dostigla je rekordnih 10% u septembru 2022.godine, što je najviši nivo od kada je uveden euro. Najviše stope beleže Estonija sa 24,2%, Litvanija sa 22,5% i Letonija sa 22,4%, dok najnižu stopu inflacije od 6,2% u septembru beleži Francuska. Glavnim generatorom inflacije smatra se cena energije sa rastom od preko 40% u poslednjih godinu dana, dok su cene hrane, alkohola i duvana skočile skoro 12% u istom periodu.
Inicijalna kapisla za rast inflacije bila je pandemija koronavirusa. Proizvodnja je smanjena usled prekida rada, a nakon toga dolazi i do logističkih prepreka, što je izazvalo probleme u lancima snabdevanja i nestašice. Posledično, došlo je do povećanja cena roba. Na već kompleksnu situaciju nadovezalo se stalno smanjenje isporuke energije i prirodnog gasa iz Rusije, kao i nedostatak određenih sirovina čiji su glavni snabdevači iz Rusije i Ukrajine, te su cene nastavile rast. Konačno, poljoprivredna sezona je usled suše podbacila, što se najviše odrazilo na prinos kukuruza, soje, suncokreta i povrća.
Evropska centralna banka posegnula je za merom podizanja kamatne stope u cilju suzbijanja inflacije i očekuju se određeni rezultati. Ono što može biti problem je što su se mnoge zemlje EU odlučile za pakete pomoći svojim privredama, jer se time upumpava dodatna količina novca u privredu, što zapravo deluje protiv napora ECB. Nemačka je donela odluku o paketu podrške stanovništvu i privredi u borbi sa visokim skokom cena energije u iznosu od 200 mlrd evra, Francuska je za sličan paket najavila 68 mlrd eura, a Italija 67 mlrd evra.
Ukoliko se fokusiramo na Srbiju, procene Narodne banke Srbije su da je inflacija u septembru dostigla maksimalni nivo i da se u narednim mesecima očekuje postepeno usporavanje. U cilju smanjenja inflacije donete su mere monetarnog zaoštravanja, kao i mere Vlade u domenu ograničavanja rasta cene hrane i energenata na domaćem tržištu. U sinergiji sa nižom eksternom tražnjom u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, očekuje se da na kraju godine stopa inflacije bude niža, nego u septembru.
