Narodna banka Srbije (NBS) predstavila je mehanizam kojim planira da ograniči rast kamatnih stopa, a analitičari Bloomberg Adrije rekli su da takva ograničenja trenutno ne bi imala velik efekat, naročito ako se radi o gotovinskim i potrošačkim kreditima.

Kako je za Bloomberg Adriju rekao Mališa Đukić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ograničenja bi imala važnu ulogu u periodima ekstremno brzog rasta tržišnih kamatnih stopa, a ključni preduslov za funkcionisanje sistema biće konkurencija u bankarskom sektoru.

– Kako ocenjujete predložene mere NBS?

Poslednjih deset godina su obeležile inovacije i nove forme kreditiranja u bankama, trgovinskim lancima i na internetu. Promene su stvorile dodatne mogućnosti, ali i nove rizike za potrošače, uključujući i potencijalnu prezaduženost stanovništva.

EU je u oktobru 2023. objavila drugu direktivu o zaštiti korisnika kredita (EU 2023/2225) i pružila mogućnost zemljama članicama da ograniče kamatne stope.

Kao i gorepomenuta direktiva, nacrt zakona ima za cilj da ojača zaštitu korisnika i u ovom nacrtu se definišu pravila za uvođenje kamatnih ograničenja.

U osnovi se ne menja način formiranja kamatnih stopa na kredite. Ponude banaka će kao i do sada najviše zavisiti od konkurencije i monetarne politike.

Ograničenja kamatnih stopa bi imala vrlo važnu ulogu u periodima ekstremno brzog rasta tržišnih kamatnih stopa kao što je zabeleženo drugom polovinom 2022. i početkom 2023. godine, jer bi se primenom pravila sprečilo i naglo povećanje rata kredita.

U dovoljno dugim periodima pada kamatnih stopa primena pravila bi dovela do šestomesečnog smanjenja gornje granice kamatnih stopa na kredite.

– Ima li smisla ograničavati kamate na gotovinske kredite uz ovako visok prag? Da li mislite da je možda bolje primeniti isto rešenje, ali uzeti neke starije podatke sa ‘normalnijim’ kamatnim stopama na gotovinske i potrošačke zajmove? 

Možemo to posmatrati iz sledećeg ugla: šta bi se desilo ako bi jedna banka danas ponudila dinarski gotovinski kredit sa kamatnom stopom koja je jednaka ograničenju od na primer 15,6 odsto ako znamo da je prosek za prethodnih šest meseci 12,5 odsto i da kamatne stope padaju? Konkurencija bi navela građane da se obrate banci koja nudi jeftinije gotovinske kredite.

Pomenuto ograničenje ne bi trebalo da utiče na ponude banaka. Ako bude uticalo, to bi značilo da banke percipiraju nova pravila kao dodatni trošak poslovanja.

Šestomesečni period za izračunavanje prosečnih kamatnih stopa kao osnove za postavljanje ograničenja je dovoljno dug. Postoje i druga rešenja, kao na primer uzimanje u obzir kvartalnih podataka zajedno sa godišnjim podacima iz prethodne godine. U oba slučaja je cilj sprečavanje prekomernog dodatnog opterećivanja građana posebno u scenariju brzog rasta tržišnih kamatnih stopa.

– Koliki je sada značaj euribora kao referentne stope za stambene kredite? Koliko treba da padne euribor da bi on ponovo igrao ulogu sa ovakvim ograničenjima? 

U periodima umerenog rasta i pada tržišnih kamatnih stopa, euribor bi imao isti značaj kao i do sada. Kamatne stope na stambene kredite bi se slobodno formirale, a ograničenje blago pomeralo.

Ako bi došlo do naglog rasta euribora, kao što je zabeleženo drugom polovinom 2022. i početkom 2023. godine, kamatne stope na stambene kredite bi se formirale u skladu sa postavljenim ograničenjem, ne prateći direktno rast euribor.

Da li je relativno visoko ograničenje kamata na gotovinske i potrošačke kredite postavljeno tako da banke mogu da nadoknade „izgubljeno“ od stambenih kredita? Drugim rečima, da li su korisnici ovih vrsta kredita ostavljeni na cedilu zarad dobrobiti onih sa stambenim kreditima?

Ako postoji jaka konkurencija prilikom plasiranja gotovinskih i potrošačkih kredita, postavljanje ograničenja ne bi trebalo da utiče na ponude banaka.

U uslovima opšteg smanjenja kamatnih stopa, kamate na gotovinske i potrošačke kredite bi takođe trebalo da zabeleže pad uprkos uvođenju gornje granice kamatnih stopa.

– Ako biste slali predloge NBS, šta biste predložili da se menja?

Svaki predlog bi trebao da podrazumeva detaljnu analizu uticaja predloženih mera na bankarski sektor u celini, uključujući ne samo uticaj na kredite i kamatne stope već i naknade banaka.