U kom pravcu idu predviđanja kretanje kamatnih stopa do kraja godine, u svetu i kod nas?
Manje više do sada je išlo sve prema predviđanjima ekonomske struke i ključnih centralnih banaka u svetu, u prvom redu Federalnih rezervi i Evropske centralne banke. Tokom godine referentne kamatne stope, kako centralnobankarske tako i komercijalne, su beležile tendencijski i konstantan pad. Istini za volju, ne u meri u kojoj smo to očekivali i preželjkivali, ali pad je evidentan. Trend je očigledno prelomljen posmatrano u odnosu na period od nekoliko proteklih, zaista turbulentnih, godina. Inflacija je obuzdana u dobroj meri sa minimumom troškova u pogledu smanjenja zaposlenosti, kako u SAD i EU, tako i u većem broju ekonomija u svetu. Sve ukazuje da bi takav trend trebalo da se nastavi do kraja godine, usled činjenica da je COVID pandemija gotovo nestala a ratni sukobi, koliko toliko, stavljeni pod kontrolu. Sukobljavanja će se van svake sumnje nastaviti, ali ne treba očekivati da će i zanačajnije eskalirati. Sa svojim specifičnostima i veličinom mi smo smo se korektno uklapali u scenrio, i uglavnom pratili trendove.

Sve su prilike da će ključne kamatne stope FED-a i ECB nastaviti kontrolisan pad u iznosima ne većim od 0,25 odsto. Ovakav trend mogli bi da zaustave i prelome jedino globalno-geopolitički faktori: U prvom redu ishod političkih izbora u SAD, koji može dovesti do „Trampo-ekonomije“ (Tramponomiks). Radikalnog ekonomskog pristupa koji uključuje : veći budžetski deficit, uvozne takse i zabrane a time i povećane troškove inputa, deportaciju i radikalno smanjenja priliva emigranata (sveže radne snage) što će domaću cenu rada i nadnice gurnuti nagore. Time bi post-izborni prospekt, sveukupno gledano, išao u pravcu otvaranja novih inflatornih žarišta. Trampova administracija bi time FED gurnula u panični mod ne ostavljajući im mnogo izbora, izuzev ponovnog podizanja referentne kamatne stope. U ovakvom scenariju Federalne rezerve bi, bez sumnje, podigle referentnu kamatnu stopu da bi obuzdale potencijalnu inflaciju. Zaokret u njihovoj politici bi u kratkom roku izazvao lančanu reakciju drugih ključnih centralnih banaka, u prvom redu ECB, Centralne banke Engleske, Centralne banke Japana i drugih, pa i naše. Lančana reakcija centralnih banaka bi povećala cene izvora poslovnom bankarstvu koje bi svoje povećanje troškova prelilo na kranje korisnike putem, ponovo, viših komercijalnih kamatnih stopa. Drugi, a ništa manje značajan, faktor leži u činjenici da može doći do pojačanih provokacija na liniji Kina-Tajvan i pretvoriti ih u nešto više. To bi ponovo otvorilo novo “ušoravanje” globalne ekonomske ravni, krizu cena energenata i troškova distribucije, povećalo troškove faktora proizvodnje, pokrenulo pitanje globalne inflacije i nedvosmisleno povuklo kamatne stope nagore.

Najveća očekivanja su usmerena ka benefitima od smanjenja kamatnih stopa na kredite. Naime, novo ograničenje kamatne stope kod stambenih kredita u trenutku stupanja zakona na snagu, će čak biti i na višem nivou, nego što ga trenutno drži aktuelna odluka NBS sa rokom isteka na kraju tekuće godine

Kako ocenjujete najavljene mere NBS u pogledu ograničenja kamatnih stopa kod nas, o čemu bi moglo da se radi?

Kao paket mera usklađivanja sa direktivom evropskog parlamenta 2023/2025 o ugovorima o potrošačkim kreditima i drugim finansijskim uslugama i proizvodima.
Komercionalnobankarska industrija poslednjih godina klijentima nudi znatno razvijenije i diversifikovanije kreditne proizvode i konfiguracije fleksibilnog digitalnog i kartičarskog zaduživanja u sve superiornijem internet okruženju. To se tako brzo razvijalo da je dovelo do povećane pravne nesigurnosti klijenata prilikom sklapanja ovakvih aranžmana i eskalcije njihovih cena, prevashodno u sektorima bankarstva na malo. U pogledu zaštite klijenata članice EU i ECB intenzivno rade na kontroli i usklađivanju kamatnih stopa: kredita na malo (u prvom redu potrošačkih), cena kartičarskih proizvoda, minusa po tekućim računima, ograničenja autonomije komercijalnih banaka u njihovom samostalnom obnavljanju/povećavanju limita/ukidanju i modelima proglašenja dospelosti i jednokratne naplate. Takođe direktiva obuhvata i polja vezane trgovine nametnute od strane komercijalnobankarske industrije i standardizaciju njenih digitalnih oblika ugovaranja i plasiranja proizvoda, kao i obavezu edukacije klijenata pre i prilikom sklapanja istih.
NBS se odgovorno ponaša, tj. ide ukorak s vremenom i svetom, uklapajući se u aktuelne agende EU i ECB, što će pretpostavljam, biti i sa zelenom agendom koja će se više odnositi na privredni sektor i javna preduzeća.

Momentalno olakšanje najviše će se osetiti prilikom limitiranja kamatnih stopa na dozvoljena prekoračenja na tekućem računu. Takođe, može ga proizvesti i ograničenje kamatne stope na nedozvoljeni minus kao i uvođenje novog modela za njegov povraćaj. Moguća opcija je da se ne insistira na njegovom jednokratnom vraćanju nego da se to razbije na anuitete u jednakim iznosima u periodu do godine dana

Ima li dobrih primera zemalja koje su uvele slične mere koje su dale rezultate?
Svakako, ima ih među članicama EU, a sve više će ih biti i kod pretendenta na članstvo. Novina u ovome je u tome što je, bilo za očekivati, da se ovakva ograničenja sprovode u formatu odluka regulatora i da su privremenog karaktera a ne kao zakon i trajna. Recimo, hrvati su kroz zakone : Zakon o potrošačkom kreditiranju, Zakon o stambenom potrošačkom kreditiranju i Zakonom o obveznim (obligacionim) odnosima zakoračili u proces. Još je rano donositi sud o rezultatima ali je evidentno u kom pravcu sve ovo ide.

Da li je ovo porez na ekstra dobit za banke? O tome se u poslednje vreme dosta govori i da li postoje razlozi za njegovo uvođenje?
Činjenica je da su banke u proteklom periodu zabeležile rekordan rast dobiti. Dobrim delom, zahvaljujući velikoj diskrepanci između cene depozita po kojoj su pribavljale sredstva i komercijalnih kamatnih stopa po kojima su ih plasirale, tzv. aktivnih kamatnih stopa. Sredstva kojim su honorisale depozite građana, privrede i javnog sektora (gde se država osetila najviše pogođena) bila su na kritično niskom nivou i tendencijski su beležila pad. Na drugoj strani, pri nepromenjenom nivou plasmana komercijalnobankarska industrija je beležila signifikantan rast prihoda zahvaljujući nadproporcionalnom rastu referentnih kamatnih stopa. Pojedine države su to okvalifikovale kao ekstraprofit koji je rezultat trenutne deformacije tržišta a ne rezultat dobrog poslovanja banaka i taj prihod oporezovale. Italija je bila najglasnija u tome. Mi nismo, a sada su nekako i prošle prilike za tako nešto, imajući u vidu činjenicu da se taj jaz smanjio. Međutim, ovde se ne radi ni o kakvom porezu. Nema nikakvih prihoda za budžet. Sredstva od umanjenja kamata će ostati stanovništvu koje će po tom osnovu povećati agregatnu tražnju i prociklično delovati na privrednu aktivnost. Naime, upotrebiće ga za ličnu potrošnju, na šta država i računa nadajući se povećanju BDP-a.

Ukoliko se NBS počne da ograničava kamate, da li je ovo priznanje da tržište ne funkcioniše u punoj meri u smislu ponude i tražnje? Da li je to početak državnog intervencionizma i centralizovanog regulisanja privrede?
Provejavaju takva stanovišta. Ne treba na to gledati tako radikalno. Neće tu doći ni do kakvog konačnog obračuna sa dogmom Adama Smita i ukidanja slobodnog tržišta, kao ni do narušavanje principa “laissez faire, lessez passer”. Takođe, treba istaći da se ne radi ni o kakvom našem izumu i avangardnom iskakanju iz reginalne finansijsko-tržišne ravni. Proces se odvija u mnogo širem formatu. Jednostavno, potpuno slobodno formiranje kamatnih stopa polako odlazi u istoriju usled njihove teško kontrolisane volatilnosti i mogućnosti kritičnog uticaja bankarskih kartela na njihovo kretanje. Setimo se samo LIBOR-a. Mesto će se, sve više, ustupati modelu kontrolisanog tržišnog formiranja kamatnih stopa na bazi reperno-kamatnih proseka kao što su ESTER, SONIA, SARON…, koji će opet biti omeđeni koridorom u kojem će veći značaj imati gornja margina (oblik fiksne naknade). Prosečne ponderisana reperne kamatne stope su budućnost i takođe su tržišni mehanizam par excellence. Tako da ovom prilikom NBS, radi dobar posao i odgovorno se ponaša rešavajući problem u praskozorje – štiti stanovništvo, povećava potrošnju i instalira adekvatan i prepoznatljiv tržišni sistem determinisanja kamatnih stopa u komercionalnobankarskoj industriji i praksi na malo.

Da li će ga zaista i zaštititi?

Hoće. Ukupno gledano i na srednji rok (1-3 godine), svakako da. Međutim, gledano Robin Hudovski da se odmah kazne zle banke i profitira oštećeni narod, baš i ne. Ne treba podizati euforiju. Najveća očekivanja su usmerena ka benefitima od smanjenja kamatnih stopa na kredite. Naime, novo ograničenje kamatne stope kod stambenih kredita u trenutku stupanja zakona na snagu, će čak biti i na višem nivou, nego što ga trenutno drži aktuelna odluka NBS sa rokom isteka na kraju tekuće godine. Tako da bi za stanovništvo, kod stambenih kredita, bilo bolje da se zatečeno stanje ne menja a odluka produži. Momentalno olakšanje najviše će se osetiti prilikom limitiranja kamatnih stopa na dozvoljena prekoračenja na tekućem računu. Takođe, može ga proizvesti i ograničenje kamatne stope na nedozvoljeni minus kao i uvođenje novog modela za njegov povraćaj. Moguća opcija je da se ne insistira na njegovom jednokratnom vraćanju nego da se to razbije na anuitete u jednakim iznosima u periodu do godine dana. Na srednji rok, građani bi istinske koristi bi mogli imati u stabilizaciji kamatnih stopa i uvođenje prihvatljivih gornjih granica za njihovo formiranje koje više neće biti prepušteno tržišnoj stihiji i autonomnim odlukama banaka. Ništa manje značajno olakšanje bi trebalo da donesu i mere koje će se odnositi na standardizaciju tarifnika provizija i naknada komercijalnih banaka kao i na pravnu zaštitu klijenata prilikom sklapanja sve više digitalizovanih aranžmana koji se odnose na otvaranje, servisiranje i monitoring tekućih i drugih računa kao i na menadžment ukupne kreditne podrške i vezanu trgovinu. Sve ovo tokom navedenog perioda bi trebalo da postane jasnije, izvesnije i jeftinije.

Koji model centralne banke koriste u ovakvim prilikamai koju formulu bi NBS mogla da upotrebi za ograničavanje kamata?
Tradicionalno, nacionalne centralne banke su u periodima nekontrolisanog rasta kamatnih stopa pribegavale moralnim apelima upućujući ih komercijalnom bankarstvu sa porukom da se uzdrži od preteranog podizanja kamata dok se tržišne prilike ne stabilizuju. Manje više to je i davalo rezultate na kratak rok, jer su se komercijalne banke pridržavale pravila “Ukoliko želiš da živiš u Rimu nije uputno da se zameraš s Papom”. Jača od prethodne je mera u formi odluke CB o zamrzavanju ili limitiranju pojedinih kamatnih stopa na određeni period. Kao i druge, ove instrumente je koristila i NBS kao i njeni predesesori. Međutim, ovaj put će učiniti drugačije, kroz predlog zakonskih mera koje bi na neodređeni rok limitirali rast kamatnih stopa na pojedine kreditne proizvode u bankarstvu na malo. Zakon će ih limitirati putem margine maksimalnog dozvoljenog odstupanja od reperne prosečne komercijalnobankarske kamatne stope na taj vid kreditnog proizvoda. Kod stambenih kredita će to biti najlakše izvesti i odstupanja će biti najmanja, imajući u vidu da su komercijalne kamatne stope, inače, kod tih kredita najmanje u posmatranoj grupi i već određeni period limitirane. Maksimalne kamatna stope vezaće se za kretanje prosečene ponderisane kamatne stope na stambene kredite uz dodavanje određene gornje margine, kako za nominalnu tako i za efektivnu kamatnu stopu. Stanovništvu će to dati određeni siguran ambijent ali će i, za nijansu, možda i povećati trenutno limitiranu eursku kamatnu stopu od 4,08% (mada je o tome još rano govoriti). Međutim, i ona će svakako biti niža od kamata koje su važile u trenutku donošenja pomenute privremene mere”.

Najveće efekte će proizvesti predviđeno ograničenje kamatnih stopa kod gotovinskih kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, gde su i kamatne stope tradicionalno najveće, kod pojedinih proizvoda čak i drakonske. Recimo, kamatne stope na dozvoljeni minus beleže raspon od 23 pa i preko 30% na godišnjem nivou, a o nedozvoljenom i da ne govorimo. Za očekivati je, da će se ograničenje kod potrošačkih kredita vezivati za prosečnu ponderisanu kamatnu stopu uz uobičajeno “kapovanje” (limitiranje gornjom marginom) kako nominalnih tako i efektivnih kamatnih stopa, dinarskih i kredita sa valutnom klauzulom. Uzimajući u obzir naglašenu visinu kamatnih stopa na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja kao i činjenicu da bi i njihovi proseci bili jako visoki, projektovanje maksimalne visine ove reperne stope će se verovatno vezivati za zateznu kamatnu stopu, što bi u ovom trenutku značajnije smanjilo njihovu vrednost, gotovo prepolovilo.

Kako na ovo gledaju banke? Koliko bi ovo moglo da umanji njihovu profitabilnost, i da li mislite da bi one našle način da kroz druge kanale nadoknade izgubljenu dobit?
Svakako ne sa simpatijama. Ne oglašavaju se, smatrajući da je, za sad, oportuna gospodska ćutnja. Efekat velikih brojeva će učiniti svoje i značajno im smanjiti evidentne prihode, što je očigledno. Široke mase stanovništva žive na intenzivnom kreditnom dopingu dok su im rivolving i refinansiranje uobičajene kulturološke navike, što komercinalnobankarska industrija rojalno naplaćuje. Ukoliko se uzme u obzir, da će najavljeni “remont” Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kao i njegova stalna osvremenjivanja, pored maksimiranja pomenutih kamatnih stopa, takođe obuhvatiti standardizaciju i smanjenjenja i određenih bankarskih naknada, nadoknada izgubljene dobiti će biti još teže ostvariva. Za početak komercijalne banke će ići na preispitivanje cene izvora i razmotriti svoje depozitne tarifnike. Ne treba zanemariti ni njihovu pregovaračku poziciju, nekoliko sistemski najznačajnijih banaka u vlasništvu međunarodnih bankarskih grupacija ima naglašenu ulogu u finansiranju ključnih javnih preduzeća.