Profesor Živanović o uticaju političkih faktora na kretanja kamatnih stopa, NIN, 31. jul 2024.

https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/54135/kad-ekonomija-zavisi-od-politike-tramp-pretnja-daljem-smanjenju-kamata-u-svetu

Kad ekonomija zavisi od politike: Tramp pretnja daljem smanjenju kamata u svetu

Marica Jovanović|31. jul 2024|17:00

Iako je prema proceni većine centralnih banaka podivljala inflacija skoro obuzdana i najkasnije do početka sledeće godine bi trebalo da se vrati u granice cilja mnogih zemalja, stručnjaci nisu toliko optimistični po pitanju spuštanja kamatnih stopa, koje su inače bile glavni alat za održavanje monetarne politike. Njihovo simbolično smanjenje od početka ove godine vide kao psihološki momenat za ohrabrenje privrede i društva, a ne kao pokazatelj stvarnog oporavka ekonomije.

Evropska centralna banka je početkom juna ove godine prvi put nakon petogodišnjeg najagresivnijeg vođenja monetarne politike smanjila referentne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, ali se uzdržala od preduzimanja dodatnih poteza tvrdeći da je situacija u vezi sa inflacijom još uvek neizvesna. Ključna kamatna stopa je nakon smanjenja ostala na 4,25 odsto, dok je kamatna stopa na depozitne olakšice 3,75 odsto, a na kreditne olakšice 4,5 odsto.

Mesec dana nakon toga, odnosno početkom jula, Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je sa ublažavanjem monetarnih uslova smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6 odsto. Tom prilikom smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto. To ipak ne menja činjenicu da su kamatne stope još uvek prilično visoke.

Oštra monetarna politika, odnosno relativno visoka osnovna kamata Narodne banke usporila je inflaciju, ali takođe i zaduživanje građana i privrede. Međugodišnji rast kredita u martu bio je svega 1,3 odsto. Stanovništvo se dodatno zadužilo za 2,7 odsto, dok su zajmovi u privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom prvog tromesečja smanjeni za 26,6 milijardi dinara. Prosečna kamata za dinarske kredite za privredu u prvom tromesečju ove godine iznosila je 8,2 odsto, dok je za stanovništvo bila u proseku oko 12,5 odsto, pokazuju podaci NBS.

Utiče mnogo faktora

Referentna kamatna stopa, koja za svaku centralnu banku predstavlja sredstvo za borbu protiv inflacije, u Srbiji je počela da raste od aprila 2022. godine. Postepenim povećanjem do početka jula ove godine stigla je do 6,5 odsto. U tom periodu, svaki rast najviše su osetili građani, koji su zaduženi kreditima indeksiranim u evrima. U Srbiji je čak 99 odsto stambenih kredita vezano za evro, a gotovo 85 odsto tih zajmova ugovoreno je sa promenljivom kamatnom stopom.

Kako bi u okolnostima rastućih kamatnih stopa smanjila opterećenje korisnika stambenih kredita, kojima je rata proteklih godina rasla iz meseca u mesec, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. privremeno ograničila nominalnu kamatnu stopu na 4,08 odsto koja važi do kraja ove godine. Da li će se ova mera produžiti i u narednoj godini, prema oceni struke, zavisiće u velikoj meri od daljih odluka Evropske centralne banke po pitanju smanjenja kamatnih stopa do kraja 2024.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu iznosila je 3,8 odsto, a mesečna 0,1 odsto. Inflacija u evrozoni u junu je pala na 2,5 odsto, dok je godišnja stopa iznosila 2,9 odsto. Uprkos očiglednim pozitivnim ekonomskim rezultatima, ECB ostaje pri stavu da su inflatorni pritisci u evrozoni i dalje visoki, kao i rast cena u sektoru usluga i da je za dodatno ublažavanje monetarne politike potrebno sačekati više podataka o platama, ekonomskom rastu i produktivnosti.

To sugeriše i generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva, koja smatra da bi američke Federalne rezerve trebalo da zadrže kamatne stope nepromenjene bar do kraja ove godine. Referentna stopa je u ovom trenutku od 5,25 do 5,5 odsto.

„Uprkos dosadašnjem značajnom napretku u vraćanju inflacije ka njenom cilju od dva odsto, Federalne rezerve bi trebalo da sačekaju sa smanjenjem najmanje do kraja 2024. godine. Priznajem da smo naučili dobru lekciju poslednjih godina, a neizvesnost je još pred nama“, izjavila je Georgijeva.

Ipak, to ne menja procene globalnih tržišta koja od FED-a očekuju bar dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine, ali i da tu odluku sledi i ECB. Slična očekivanja imaju i domaći bankari, koji se nadaju da će tokom ove godine biti još smanjenja kamatnih stopa u Evropi, ali i kod nas, što bi podstaklo kreditnu tražnju u drugoj polovini godine.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže za NIN da očekivanja i procene ponekad presudnije deluju na monetarnu politiku nego stvarno stanje ekonomije, te po pitanju smirivanja inflacije i stvaranja uslova za popuštanje monetarnih mera nije preterani optimista.

„Svi poremećaji u ekonomiji su nam se desili zbog rata u Ukrajini, a on više nije izolovan. Sada je i pitanje kako će atentat na Trampa uticati na američke investitore. Ovo što sada centralne banke rade je pomalo suprotno od onog što se očekuje. Svakako da za građane koji su zaduženi i koji nameravaju da uzimaju kredite smanjenje kamatnih stopa jeste dobra vest, ali ja mislim da ovo nije tendencija. Ne očekujem da će to tako brzo ići. Verujem da će biti još jednom ili dva puta smanjivanje referentnih stopa do kraja godine na liniji ohrabrenja i samo je pitanje vremena na kom drugom kraju zemlje će se otvoriti ozbiljan sukob i ponovo sve zakomplikovati“, ukazuje profesor Savić.

Branko Živanović, redovni profesor Beogradske bankarske akademije, kaže za NIN da je do sada sve išlo prema predviđanjima ekonomske struke i ključnih centralnih banaka u svetu, u prvom redu Federalnih rezervi i Evropske centralne banke i da je trend evidentno prelomljen. On ističe da je inflacija obuzdana u dobroj meri, sa minimumom troškova u pogledu smanjenja zaposlenosti kako u SAD i EU, tako i u većem broju ekonomija u svetu i da sve ukazuje na to da bi takav trend trebalo da se nastavi do kraja godine, usled činjenica da je pandemija kovida gotovo nestala, a da su ratni sukobi u dobroj meri stavljeni pod kontrolu.

Pita se i Kina

Profesor Živanović ističe da su sve prilike da će ključne kamatne stope FED-a i ECB-a nastaviti kontrolisan pad u iznosima ne većim od 0,25 odsto, ali da ovakav trend mogu da zaustave i prelome neki faktori.

„Prvi je, prevashodno, vezan za društveno-političku scenu u SAD. Ishod predsedničkih izbora može dovesti do trampoekonomije“ (tramponomiks) koja će, pretpostavlja se, dovesti do većeg budžetskog deficita, uvoznih taksa i zabrana, a time i povećanih troškova inputa, deportacije i radikalnog smanjenja priliva emigranata, koji čine većinu neophodne nove radne snage, što će cenu rada i nadnice u SAD gurnuti nagore. Postizborni prospekt, sveukupno gledano, ići će u pravcu otvaranja novih inflatornih žarišta. Trampova administracija će time FED gurnuti u panični mod ne ostavljajući mu mnogo izbora, izuzev ponovnog podizanja referentne kamatne stope“, ukazuje profesor Živanović.

On objašnjava da će u ovakvom scenariju Federalne rezerve povećati referentnu kamatnu stopu da bi obuzdale potencijalnu inflaciju i zaokret u njihovoj politici će u kratkom roku izazvati lančanu reakciju drugih ključnih centralnih banaka, u prvom redu ECB, Banke Engleske, Centralne banke Japana i drugih. Lančana reakcija centralnih banaka će povećati cene inputa poslovnom bankarstvu koje će potom povećanje svojih troškova preliti na krajnje korisnike putem viših komercijalnih kamatnih stopa.

„Drugi faktor leži u činjenici da može doći do pojačanih provokacija na liniji Kina-Tajvan i pretvoriti ih u nešto više. To bi ponovo otvorilo krizu cena energenata i troškova distribucije, povećalo troškove faktora proizvodnje, pokrenulo pitanje globalne inflacije i nedvosmisleno povuklo kamatne stope nagore“, zaključuje profesor Živanović.