[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Zoran Grubišić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
U poslednjih nekoliko godina, mesecima slušamo vesti o rastu cene kvadrata na tržištu nekretnina u Srbiji, što se pogotovo odnosi na Beograd i Novi Sad kao najveće investicione centre. Prvi put pre posle nekoliko godina, u septembru je osvanula vest da se tržište nekretnina u Novom Beogradu blago korigovalo naniže. Da li je u pitanju samo privremeno izduvavanje već uveliko naduvanog balona ili je došlo do preokreta u trendu, pa će se balon izduvati potpuno pri ovoj pukotini, nagradno je pitanje za veliko investitore, za čiji odgovor bi sigurno bili spremni da daju i milion dolara!
Već tri godine unazad na tržištu nekretnina u Srbiji se svega 30 odsto prometa realizuje iz kredita, a 70 odsto iz gotovinskih izvora, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Pre toga, u 2017.godini, prema istom izvoru, najveći uticaj na razvoj tržišta nekretnina izvršilo je značajno učešće stambenih kredita u finansiranju njihovog prometa. Ovi podaci nam jasno ukazuju na činjenicu da se u poslednje vreme najvećim delom kupuje investiciono!
Ono što je činjenica za tzv. kategoriju superbogataša, kako su je definisali u jednom istraživanju (fizička lica sa procenjenom vrednošću bogatstva iznad 30 miliona evra, pri čemu smatram da je granica u Srbiji značajno niža, jeste činjenica da se bogatstvo mora držati u određenom imovinskom obliku. Ono što svi veliki investitori znaju jeste da postoje različite strategije u portfolio menadžmentu i da one mogu značajno promeniti redosled na čuvenoj Forbsovoj listi najbogatijih ljudi u svetu, pa i kod nas u regionu.
Ako analiziramo čuveni odnos prinos / rizik prema portfolio teoriji, pokazuje se da sigurne luke (engl. Safe haven) više nema, nekad je to bilo zlato. Danas dolazi do određene volatilnosti, pa i značajnije korekcije cene i kod ovog plemenitog metala. Ono što su neka istraživanja pokazala je upravo činjenica da veliki investitori svojim stavom da je zlato sigurna luka i velikim investicionim pozicioniranjem upravo uzdrmavaju poziciju te aktive. Naime, dolazi do klasičnog naduvavanja balona koji u nekom trenutku mora da se izduva, kroz malu pukotinu odjednom, ili kroz postepeno korigovanje cena (tzv. hlađenje tržišta). Slična priča je i sa drugim kandidatima za sigurnu luku, tu dolazi najpre u obzir nafta, ali i neki drugi globalni produkti.
Čini se upravo da se sada nešto slično dešava sa tržištem nekretnina. Veliki investitori se pozicioniraju na tržištu nekretnina, procenjujući da je to najsigurniji čuvar vrednosti, nešto što najpribližnije odgovara pojmu sigurne luke. Cene akcija drastično su u proseku porasle, veliki rast berzanskih indeksa čini se da upravo usmerava pažnju velikih investitora ka tržištu nekretnina, gde je taj rast bio neuporedivo manji. Treba uvek napomenuti da se na tržištu nekretnina investiciono posmatrano može dobiti zadovoljavajući godišnji dohodak kroz rentiranje te nekretnine (kao što se i kod akcija može dobiti dividenda ili kod obveznica kamata), a da se u osnovi „igra“ na kapitalni dobitak, tj. očekivani rast cene kvadrata. Naravno, slično kao i kod zlata, sami investitori svojim racionalnim ponašanjem mogu stvoriti tu pukotinu na tržištu. Vratimo se na početak teksta i konstataciju da je cena nekretnina u septembru pala na Novom Beogradu i na večitu dilemu – da li se radi o najavi preokreta trenda ili samo privremenom korigovanju cene, to jeste nagradno pitanje za čiji odgovor bi neki investitori bili spremni da plate i milion dolara!
