[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Dr Branko Živanović, MA Aleksandra Cvejić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Digitalizacija papirnog novca je prirodan proces evolutivnog karaktera. U odnosu na tradicionalni novac, digitalna valuta centralnih banaka će doneti veći komfor i efikasnost prilikom plaćanja. Smanjiće troškove manipulacije i čuvanja keša. Značajno će povećati stepen centralizacije platnog prometa, a što je sistem više centralizovan, efikasnije su procedure, postoji instant uvid, nema privatnosti i pojačana je kontrola. Centralizovani državni novac nalaziće se u jedinstvenoj bazi podataka. Naravno, digitalna valuta će sa sobom doneti i određene nesavršenosti. Recimo, možete biti instant banovani, sredstva vam oduzeta, praćeni u trošenju novca, naterani da držite novac u banci po negativnoj kamatnoj stopi jer više nema slamarice. Zatim, centralizovani državni novac u jedinstvenoj bazi podataka podložniji je hakovanju i može da bude ohakovan na isti način kao što su bile Master, VISA.
Ukoliko Bitcoin, koji stoji kao grb na štitu crypto valuta, uzmemo kao konstantu decentalizovanih, hipervolatilnih i pravno nedorečenih valuta, za razliku od njega digitalna valuta centralne banke će biti, od samog starta, novac par exelance – zakonsko sredstvo plaćanja u punom kapacitetu, upotrebljiva za bilo koju transakciju, sa predvidljivom i stabilnom vrednošću.
Papirni novac i oficijelne digitalne valute će kreirati centralne banke u sklopu projektovanog rasta novčane mase kroz kanal primarne emisije, uglavnom, kako su to činile i do sada. Postojeći i novokreirani stokovi crypto valuta sa sobom, već, nose mističnu valencu. Oni nisu kreirani od strane centralnih banaka, ne ulaze u oficijelne monetarne agregate i novčanu masu, takođe nisu deo finansijskog potencijala komercijalnih banaka, nisu ni deo kreditnih aranžmana između privrede i bankarskog sektora. Njihov udeo je jako mali u ukupnom prometu, odnosno agregatnoj ponudi i tražnji i BDP-ima nacionalnih ekonomija, i činjenica je da su transakcije u crypto valutama najvećim delom nekorporativne. Veliku potporu crypto valute imaju u tehno-finansijskoj oligarhiji, koja bi poremećajem njhovog statusa ili nestankom izgubila dobar deo tržišta, pre svega za prodaju, uslovno rečeno, visokotehnološke opreme.
Gađanima i privredi digitalna valuta će svakako doneti veći komfor u plaćanjima ali i veću kontrolu. Na drugoj strani, na crypto valute se gleda kao na sklanjanje viška gotovine i pokušaj sticanja spekulativne dobiti.
