[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Ivana Simeunović“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Na prve oblike statistike koji su se odnosili na različite podatke o stanovništvu, njihovoj imovini, poreze, itd. možemo naići još u periodu pre naše ere. Dalji razvoj statistike vezuje se za period XVII veka kada je od primarnog značaja za vođenje državnih poslova tadašnjih vladara država bilo praćenje brojnog stanja stanovništva, poreskih obveznika i vojnika. Zbog toga se i smatra da sama reč statistika potiče od latinske reči statisticus što znači državni poslovi.
Najvažniji i najveći zaokret u razvoju statistike predstavlja razvoj teorije verovatnoće kada počinje da se razvija matematička statistika. Napredak ove discipline uporedo sa njenom sve većom primenom zaokružio je razvoj informacionih tehnologija, kao i statističkog softvera, čime je statistika dobila epitet discipline koja ima nezaobilaznu ulogu u praktično svim sferama ljudskog delovanja.
Jedna od izrazito značajnih primena statistike odnosi se na ekonomsku sferu, odnosno na vođenje finansijskog sistema jedne zemlje u celini. Ovaj se kompleksan posao danas ne može zamisliti bez primene različitih statističkih metoda. Pomenuti metodi koriste se za prikupljanje, obradu i analizu podataka. Nakon opisanog prvog stuba primene, naredni nivo primene statistike podrazumeva korišćenje izvedenih zaključaka za predviđanje, odnosno prognoziranje kretanja različitih pojava koje se istražuju. Tako se primenom statističkih alata može pratiti stopa inflacije, pa shodno tome preduzimati odgovarajuće mere.
Dalje, u istraživanju tržišta, kako bi se određena kompanija pozicionirala na tržištu neophodno je analizirati elastičnost tražnje za različitim proizvodima. To praktično podrazumeva sprovođenje odgovarajuće statističke analize koja predstavlja osnov za postavljanje odgovarajuće cene proizvoda, a koja se bazira na različitim ukusima, potrebama, kao i kupovnoj moći stanovništva. Zahvaljujući primeni statistike u istraživanju tržišta može se postaviti odgovarajuća marketing strategija što predstavlja osnov za uspešno poslovanje.
Naredna neizostavna primena statistike u ekonomiji ogleda se u donošenju investicionih odluka, kao što su npr. kupovina ili prodaja različitih vrsta hartija u vrednosti. Zahvaljujući brojnim statističkim indikatorima, kao i metodama mogu se pronalaziti optimalne alternative koje bi minimizirale rizik i donosile veći prinos. Praćenjem pomenutih indikatora na finansijskom tržištu pojedinac može razumeti da li je odluka ulaganja u određena finansijska sredstva bila ispravna ili ne.
Na osnovu informacija koje se dobijaju sprovođenjem statističkih analiza konstruišu se različiti agregatni ekonomski pokazatelji razvijenosti jedne zemlje, vrši se njihovo praćenje i prognoze. Tako se npr. primenom statističkih alata mogu predvideti stope zaposlenosti/nezaposlenosti, stopa inflacije, kao i drugi brojni ekonomski indikatori.
Intenzivan razvoj društva, turbulentno okruženje i prisustvo konkurencije osnovne su odlike vremena u kojem živimo. U svakoj oblasti, a posebno u ekonomiji neophodno je sprovoditi prikupljanje podataka, vršiti njihovu analizu, kao i izvođenje zaključaka. U tom smislu statistika predstavlja moćan alat kojim se obezbeđuje merenje neizvesnosti, ispitivanje uticaja neizvesnosti, kao i izbor odgovarajuće poslovne strategije.
