[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Zoran Grubišić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Logična reakcija na prisutnu krizu koja se manifestuje i u bankarskom sektoru je ukrupnjavanje tržišta gde je došlo do više preuzimanja u proteklih nekoliko godina. Prema veličini našeg tržišta i ovaj broj banaka je verovatno preveliki i treba očekivati da dođe do produženja datog trenda uz neke nove bankarske akvizicije. Bankarsko tržište je tipičan primer oligopoloskog tržišta gde imate 4 do 6 velikih igrača koji drže dominantan deo tržišnog kolača, dok sve ostale banke (njih 20/ak) drže ukupno 20 do 30 procenata od ukupnog tržišta.
Sve manje filijala i sve manji broj zaposlenih je deo prisutnog trenda digitalnog bankarstva koji je došao sa razvijenih tržišta. Banke se već duži niz godina oslanjanjaju na strategiju upravljanja troškovima (cost cut), a posebno u ovim turbulentnim vremenima ima značaj fleksibilnost koju mogu da postignu velike banke u smislu maksimalnog mogućeg smanjenja fiksnih (nematerijalnih) troškova, a tu svakako ulaze i troškovi zakupa vezano za poslovne prostore u kojima se nalaze filijale. Tu sada do maksimalnog izražaja dolazi mogućnost velikih banaka koje su i pre ove krize imale veliki broj zaposlenih i veliki broj filijala da budu dodatno racionalne u upravljanju troškovima.
To što su depoziti udvostručeni u periodu od 2011. godine je više posledica činjenice da smo mi tradicionalno evropsko bankocentrično tržište gde stanovništvo ima naviku da štedi kod banaka uprkos činjenici da su realne kamatne stope na deviznu štednju u celom periodu bile negativne (nominalna kamatna stopa nije ni pokrivala inflaciju u evro zoni), a dinarska štednja uprkos svojoj jasno većoj isplativosti ne prevazilazi 15 do 20 procenata od ukupne štednje stanovništva. Stanovništvo kod nas ne razmatra ozbiljno investicione mogućnosti vezane za ulaganje u akcije ili u investicione fondove, kao što je to slučaj u Americi i Velikoj Britaniji. Povećana štednja ie i odraz činjenice da je sve neravnomernija raspodela dohotka i bogatstva, a to pogoduje većoj koncentraciji štednje u bankama.
Situacija sa značajnim rastom profita u bankarskom sektoru je upravo rezultat većih kamatnih marži jer depoziti kao izvori finansiranja banaka nikada nisu bili povoljniji sa kamatnom stopom koja teži nuli, a čujemo najave nekih bankarskih rukovodilaca da bi uskoro mogle da se pojave negativne kamatne stope i u Srbiji. Isto tako, u proteklom periodu došlo je do rasta i stambenih i gotovinskih kredita, a banke tradicionalno dosta zarađuju na tzv. “vrućem novcu” (kreditne kartice, dozvoljeni minus) koji je izrazito skup. Rastu profita je značajno doprineo i već navedeni trend upravljanja troškovima kao rezultat digitalnog bankarstva.
Ukrupnjavanje bankarskog sektora uz sve napred pomenute posledice je realnost jer manje banke sve teže mogu da opstanu u pooštrenoj konkurenciji sa marketinškom strategijom velikih igrača u smislu “vođstva u troškovima”. Manje banke nemaju tu potrebnu fleksibilnost, teže mogu da prate eru digitalnog bankarstva koja zahteva značajnija ulaganja u IT u bankarstvu, pa i sam kvalitet pruženih usluga klijentima.
[/fusion_content_box][/fusion_content_boxes][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
