[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ heading_size=“2″ iconspin=“no“ image_max_width=““ icon_align=“left“ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“][fusion_content_box title=“Prof. dr Zoran Grubišić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ circlebordersize=“1″]
Koliko god da se priča o smanjenju zavisnosti od USD (američkog dolara), treba reći da su i sama Rusija i Kina danas u velikoj meri dolarizovane, jer značajan deo svojih deviznih rezervi drže u USD. Takođe, i kada se zemlje zadužuju (ovde mislim samo na Rusiju, ne na Kinu) povremeno se to radi u evro obveznicama koje su nominovane u USD. USD je i danas glavna valuta u smislu prometa na međunarodnim finansijskim tržištima i to se preko noći ne može promeniti. Jednostavno, preterano ekspanzivna monetarna politika FED/a (Sistem federalnih rezervi kao centralna banka Amerike) omogućava veliku cirkulaciju dolara na svetskim finansijskim tržištima i često stvara utisak da je povoljno zadužiti se u evro obveznicama nominovanim u USD jer to prate veliki američki investicioni i penzioni fondovi koji podgrevaju tražnju za ovim finansijskim instrumentima. Naravno, ko ne uradi na vreme valutni hedžing (zaštitu od rizika budućih fluktuacija USD prema tzv. trećim valutama), često se uveri u veliku volatilnost USD i valutni rizik koji se po tom osnovu preuzima. Ipak, veliki broj zemalja teško da će odoleti tom utisku da je povoljnije zadužiti se u dolarima i mislim da bilo kakva kampanja ne može dati brze rezultate po tom pitanju.
USD i dan danas učestvuje u korpi valuta obračunske valute MMF/a, tzv. specijalnih prava vučenja (SDR / Special Drawing Write) sa 41% što daleko premašuje relativnu moć američke privrede danas, ali takva je makroekonomska formula po kojoj se određuju ponderi valuta u SPV/u, a to govori i o moći i uticaju Amerike na politiku MMF/a. Treba, ipak, istaći da mi danas ne živimo u zlatno/dolarskom režimu kao nekad, već u zlatno/deviznom režimu i da usd nije jedina svetska valuta, uz zlato kao globalni denominator vrednosti. Kina je tek revizijom iz 2016, uspela da se izbori da njena valuta juan uđe u ovu korpu valuta SPV/a, ali sa simboličnim učešćem od ispod 10 posto (trenutno 6-7%). Treba istaći i da se glavni globalni proizvodi na svetskim tržištima danas još uvek izražavaju u dolarima, što kroz njihov promet na svetskim berzama garantuje dolaru veliki uticaj i obrt. Tu ulaze: nafta, dijamanti, pa i danas sve prisutnije kripto valute i bitcoin. Danas se sve više priča o valutnom ratu između Kine i Amerike jer Amerika i Evropa konstantno optužuju Kinu da namerno drži juan potcenjenim iz ugla konkurentnosti svog izvoza i time obezbeđuje veliki trgovinski suficit svojoj privredi i istovremeno stvara preduslove za ogroman izvoz kapitala u Evropu.
Treba pri tome istaći da Kina pojedinačno gledano ima ubedljivo najveće devizne rezerve na svetu i sve više se govori da ona predstavlja jedino “utočište u krajnjoj instanci” („lender of last resort“) za ogromne deficite evropskih zemalja i Amerike istovremeno. Stoga je ispravno reći da se svetska ekonomija već polako transformiše jer je tu poziciju nekada imao samo MMF, a danas u pogledu visine deviznih rezervi se slobodno može reći da je tu ulogu preuzela Kina.
Što se Srbije tiče, mi smo evroizovano tržište, pored zlata najveće učešće u deviznim rezervama imaju evro obveznice u evrima i konstantno pada taj deo javnog duga Srbije koji je nominovan u dolarima. Smatram da značajne innvesticije iz Kine tu ništa posebno ne menjaju.
[/fusion_content_box][/fusion_content_boxes][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
