[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Zoran Grubišić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
1.Prema procenama američkih zvaničnika, ekonomija ove zemlje dostigla je nivoe od pre pandemije. I Evropa beleži ozbiljna poboljšanja. Međutim, obe ekonomije i dalje dotiraju svoju privredu i građane. Mislite li da će doći momenat kada SAD i Evropi odluče da umanje i ukinu pomoć privredi i gradjanima?
Za sada imamo samo nagoveštaje u vidu “prolaznog vremena” po kvartalima i prvom polugođu koji je prognoza za očekivani privredni rast po zemljama, SAD, Evropu za ovu godinu. Smatram da postoji još uvek bojazan od nekih novih talasa korona virusa koji bi mogli da koriguju ta očekivanja naniže. U ekonomiji se najviše ceni pojam “dugoročno održivog privrednog rasta”, pa mi se čini sve te mere pomoći privredi i građanima služe da se održi visok nivo agregatne tražnje na tržištima, kako kroz komponentu državnih i privatnih investicija, tako i kroz možda najvažniju komponentu tekuće potrošnje građana. Iz tog razloga, sve dok kreatori ekonomske politike ne procene da je privredni rast dovoljno dinamičan, a sa druge strane i održiv, zadržaće se u većoj ili manjoj meri paketi pomoći privredi i građanima.
2. Obe privrede ne odustaju od utvrdjene monetarne politike. I Srbija ima slican pristup, smatrate li to dobrim?
Osnovni mandat centralnih banaka danas predstavlja ciljana stopa inflacije i stabilnost finansijskog sistema. Ipak, i tu ima različitih pristupa, pa tako ECB (Evropska centralna banka) sa jedne strane mnogo više vodi računa o stopi inflacije i to je osnovni cilj vođenja monetarne politike, dok je druge strane FED značajno fleksibilniji i po čuvenom Tejlorovom pravilu u jednoj matematičkoj formuli vodi računa kako o stopi inflacije, tako i o stopi nezaposlenosti (dakle, realnom makroekonomskom cilju). Naša NBS (Narodna banka Srbije) u tom smislu je mnogo bliža monetarnoj politici ECB/a i referentna kamatna stopa kao instrument monetarne politike prvenstveno služi održavanju inflacije na zadatom nivou, odnosno u određenom inflacionom koridoru. Sve dok nemamo vidljiva inflaciona očekivanja, smatram da je takav pristup dobar i da do poslednjeg momenta treba držati kamatne stopa na niskom nivou.
3. Inflacija ozbiljno preti Americi / 5,8 odsto u julu, Evrozona 2,2 odsto ..Obe privrede imaju inflaciju iznad ciljanih nivoa. I u Srbiji inflacija raste, ali je i dalje ispod zacrtanih nivoa. Vidite li u ovome opasnost?
Naravno, svaka od centralnih banaka ima svoje prioritete i svoju ciljanu stopu inflacije. Za SAD međugodišnja inflacija od oko 5% još uvek nije toliko problematična, dok samo prilično siguran da imamo takvu situaciju u evro zoni, da bi već kamatne stope već krenule da rastu jer se tu svaka inflacija od preko 2/3% smatra visokom. Za Srbiju, opet, sa druge strane, inflacije od 3/4% još uvek ulazi u zonu prihvatljivog prema dozvoljenim odstupanjima u inflacionom koridoru. Svakako, centralne banke postaju sve opreznije u praćenju inflacionih očekivanja i može se pretpostaviti da će u nekom trenutku reagovati sa podizanjem kamatnih stopa i preokretom u vođenju monetarne politike. Kada će se to tačno dogoditi, teško je pretpostaviti, ali mi se čini da će prvi poteze povući FED.
[/fusion_content_box][/fusion_content_boxes][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
