[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. dr Zoran Grubišić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Među ekonomistima u svakoj privredi vodi se debata da li ste za potrošnju i za štednju i tu je jedno od nezaobilaznih pitanja da li ulaziti u aranžman sa MMF-om (Međunarodni monetarni fond). Ne početku, treba raščistiti, kao što i samo ime nagoveštava, MMF je institucija u kojoj sede monetaristi, koji su po prirodi stvari protiv bilo kakve državne intervencije i podsticanja potrošnje. Logično, nameće se zaključak da su oni za štednju, pogotovo u oblasti javnih finansija, odnosno za tzv. javnu štednju. Naravno, u takvoj situaciji, za očekivati je da će se smanjiti i privatna štednja. To se stručno zove politika uslovljavanja gde MMF kroz redovne revizije aranžmana prati zemlju kako ispunjava obaveze po pitanju štednje koje je preuzela tokom pregovora sa MMF-om.
Mišljenja sam da je uz ovako veliku globalnu neizvesnost i rizik koji prati stagflaciju u svetskoj ekonomiji, aranžman sa MMF-om potreban. To je posebno stoga što su tržišne kamatne stope na državne obveznice generalno skočile, pa postoji vrlo prisutan rizik refinansiranja javnog duga koji nam dospeva ove i početkom naredne godine. Razvoj događaja oko energetske krize je vrlo teško predvideti i valja se pripremiti da će vrednost uvoza energenata i dalje rasti. Pri tome, država uvek treba da bude spremna i za scenario određenog povlačenja štednih depozita koje prati globalnu neizvesnost. Prirodno se nameće ideja da zakucate pred vrata MMF-a kao „zajmodavcu u krajnjoj instanci“ koji može da vam obezbedi uvećanje deviznih rezervi zemlje po kamati koja je znatno povoljnija od tržišne. Naravno, to je sve pod uslovom da aranžman bude relativno umeren (do 200% od vaše kvote kod MMF-a), kao i da ste spremni da prihvatite određeno MMF-ovo uslovljavanje i praćenje prilikom realizacije samog aranžmana koji se obično vuče u tranšama. Tu je jako bitan i signalni efekat koji tom prilikom šalje MMF svim drugim zainteresovanim investitorima, a to je da zemlja vodi dugoročno održivu ekonomsku politiku.
Sledeće bitno pitanje je kako se postaviti u pregovorima pri ulasku u aranžman. Ovog puta, nisam za konvencionalni stand-by aranžman u kome sredstva odmah počinju da se vuku, vež za tzv. aranžman iz predostrožnosti. Njegova osnovna karakteristika je da su vam sredstva dostupna na namenskom računu kod MMF-a, ali da niste u obavezi da ih podignete, već procenjujete to zavisno od razvoja globalne situacije. Logično, uslovljavanje MMF-a je, samim tim, mnogo labavije i od zemlje se ne zahtevaju rigorozne mere štednje kao što bi to bilo u slučaju ulaska u konvencionalni stand-by aranžman. Naše devizne rezerve su za sada na zavidnom nivou i nemamo direktnih nagoveštaja, osim sveprisutnog globalnog rizika, da bi se u dogledno vreme nivo deviznih rezervi smanjio. Ipak, na ovaj način, spremni smo i za takvu eventualnost, a da ne moramo da se obavezno oslanjamo na neke bilateralne ugovore. To i jeste prednost MMF-a kao multilateralne institucije.
