[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_size=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Prof. Mališa Đukić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
U prošlosti je bilo mnogo pokušaja kreiranja digitalnog novca, ali su ti pokušaji uvek bili bezuspešni. Glavna prepreka kreiranja digitalnog novca je nedostatak poverenja. Ako bi digitalni novac postojao kako osigurati da emitent digitalnog novca neće sebi dodeliti milion novčanih jedinica ili prisvojiti odnosno ukrasti digitalni novac za sebe.
Bitcoin, jedna od najpoznatijih digitalnih kripto valuta je kreirana na način da reši problem nepoverenja koristeći posebnu bazu podataka koja je nazvana blokčejn. Bitcoin se može definisati kao kripto valuta ili digitalni novac koji se šalje i prima preko interneta kao što se šalju i primaju poruke i mejlovi. Kripto valuta je virtuelna odnosno digitalna valuta koja je obezbeđena kriptografijom i podržana odgovarajućom tehnologijom kao što je blokčejn.
Većinom baza podataka upravlja administrator koji može promeniti unete vrednosti u bazi. U slučaju emisije i korišćenja digitalnog novca, administrator baze podataka bi mogao sebi dodeliti digitalni novac promenom unetih vrednosti u samoj bazi. Blokčejn tehnologija isključuje mogućnost postojanja jedne osobe koja upravlja kompletnom bazom podataka. U slučaju blokčejna bazom podataka upravljaju svi korisnici sistema. Zato nije moguće lažirati digitalni novac ili dva puta koristiti isti digitalni novac za različita plaćanja. Vlasnici imaju poverenje u njegovu vrednost odnosno znaju da dva ili više vlasnika ne mogu biti u situaciji u kojoj njihov novac ima različitu vrednost u istom trenutku.
Ključna karakteristika kripto valuta kao što je na primer Bitcoin je što ih ne emituju centralne banke. Posledično, kripto valute su van kontrole vlada zemalja i centralnih banaka. Za razliku od novca, plaćanje korišćenjem kripto valuta ne zahteva posrednike kao što su banke i druge finansijske institucije uključujući i centralnu banku. Usled odsustva posrednika, troškovi izvršenja transakcija su značajno manji u odnosu na plaćanje platnim karticama. Izvršenje novčanih transakcija može da zaustavi banka, centralna banka, banka primaoca ili treće lice. Kod kripto valuta, korisnik ima punu kontrolu nad izvršenjem transakcija.
Kripto valute je moguće kupiti i prodati preko interneta korišćenjem evra, dolara, kreditnim karticama ili na posebnim bankomatima. Aplikacija na telefonu može služiti kao e-novčanik uz pomoć kojeg je moguće vršiti plaćanja. „Rudari“ kripto valuta su korisnici kripto valute koji proveravaju i čine kripto valutu sigurnom uz pomoć računara, servera, programa i interneta. Kao nagradu, rudari dobijaju „novčiće“ kripto valute koje mogu koristiti ili prodati. Rudarenje stvara troškove kao što je trošak električne energije i nabavka i zamena opreme.
Vrednost kripto valute može značajno da varira. Na primeru „Bitcoina“ se može uočiti da je vrednost jednog digitalnog novčića varirala u rasponu od nekoliko stotina dolara do preko 60.000 dolara u periodu od 2014. do 2021. Ovako veliki rasponi vrednosti stvaraju mogućnost ostvarivanja velike dobiti ali i gubitka. Zbog toga kripto valute ne sadrže sve funkcije novca kao što je funkcija čuvara vrednosti. Sa druge strane, porast interesovanja za korišćenje digitalnih valuta, činjenica da centralne banke najvećih zemalja već sada daju smernice za kreiranje i korišćenje digitalnog novca nedvosmisleno potvrđuju da je digitalni novac deo naše sadašnjosti, san koji se ostvaruje i koji je stvorio potencijal za razvoj drugih oblasti uključujući finansijska tržišta, digitalne ugovore, evidentiranje promena u različitim sferama života poput zdravstvenog sistema, katastra nepokretnosti, glasanja, intelektualne svojine, vlasništva, itd.
[/fusion_content_box][/fusion_content_boxes][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]
