[fusion_builder_container hundred_percent=“no“ equal_height_columns=“no“ menu_anchor=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ background_color=““ background_image=““ background_position=“center center“ background_repeat=“no-repeat“ fade=“no“ background_parallax=“none“ parallax_speed=“0.3″ video_mp4=““ video_webm=““ video_ogv=““ video_url=““ video_aspect_ratio=“16:9″ video_loop=“yes“ video_mute=“yes“ overlay_color=““ video_preview_image=““ border_color=““ border_style=“solid“ padding_top=““ padding_bottom=““ padding_left=““ padding_right=““ type=“legacy“][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=“1_1″ layout=“1_1″ background_position=“left top“ background_color=““ border_color=““ border_style=“solid“ border_position=“all“ spacing=“yes“ background_image=““ background_repeat=“no-repeat“ padding_top=““ padding_right=““ padding_bottom=““ padding_left=““ margin_top=“0px“ margin_bottom=“0px“ class=““ id=““ animation_type=““ animation_speed=“0.3″ animation_direction=“left“ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ center_content=“no“ last=“true“ min_height=““ hover_type=“none“ link=““ first=“true“ border_sizes_top=““ border_sizes_bottom=““ border_sizes_left=““ border_sizes_right=““][fusion_content_boxes layout=“icon-with-title“ columns=“1″ link_type=““ button_span=““ link_area=““ link_target=““ icon_align=“left“ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_delay=““ animation_offset=““ hide_on_mobile=“small-visibility,medium-visibility,large-visibility“ class=““ id=““ title_size=““ heading_size=“2″ title_color=““ body_color=““ backgroundcolor=““ icon=““ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ icon_circle=““ icon_circle_radius=““ circlecolor=““ circlebordersize=““ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ icon_size=““ icon_hover_type=““ hover_accent_color=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ margin_top=““ margin_bottom=““][fusion_content_box title=“Dr Ivana B. Ljutić“ backgroundcolor=““ icon=“fa-user-edit fas“ iconflip=““ iconrotate=““ iconspin=“no“ iconcolor=““ circlecolor=““ circlebordersize=“1″ circlebordercolor=““ outercirclebordersize=““ outercirclebordercolor=““ image=““ image_id=““ image_max_width=““ link=““ linktext=“Read More“ link_target=““ animation_type=““ animation_direction=“left“ animation_speed=“0.3″ animation_offset=““]
Šta su transferne cene?
Transferne cene su cene za transakcije dobara, usluga i prava intelektualne svojine između povezanih lica, odnosno između dve povezane kompanije koje su rezidenti različitih država, ili između centrale i ogranka kada je centrala u jednoj, a ogranak u drugoj državi.
Cene koje se formiraju u transakcijama između povezanih lica (posebno kod multinacionalnih kompanija, dalje: MNK) skoro ceo vek izazivaju kontroverze i diskusije poreskih vlasti širom sveta.
MNK zloupotrebljavaju politike transfernih cena sa glavnim razlogom osiguranja oporezivanja dobiti u onoj poreskoj jurisdikciji, koju ocene najpovoljnijom sa aspekta poreskog planiranja grupe. Poreske vlasti, sa druge strane, nastoje da prilagode cene ostvarene u tim transakcijama sa cenama u transakcijama između nepovezanih lica – cenama koja se slobodno formiraju na tržištu. U te svrhe koriste se brojne metode utvrđivanja cena „van dohvata ruke“ kao jedno od rešenja.
Transferne cene su cene koje kompanije arbitrarno utvrđuju, uz osnovni motiv izbegavanja plaćanja poreza, tj. radi implementacije poslovne strategije minimizacije poreske obaveze.
Primer
Pretpostavimo da MNK R, u oblasti auto-industrije ima sedište u Francuskoj. Osim proizvodnog pogona u Francuskoj, R ima fabrike u Turskoj i Sloveniji. Ove kompanije u Turskoj (kompanija T) i Sloveniji (kompanija S) nesumnjivo imaju svojstvo povezanog lica sa kompanijom-majkom koja se nalazi u Francuskoj. Kompanije u Turskoj i Sloveniji su kompanije-ćerke, odnosno filijale, nad kojima kompanija R ima kontrolu. Npr. stopa poreza na dobit korporacije u Turskoj je 20%, a u Sloveniji 25%. U cilju smanjenja poreske obaveze, kompanija S zaključuje ugovor o prodaji dobara (npr. delova menjača) sa kompanijom T. Kompanija S kupuje od kompanije T određenu količinu dobara, ali za cenu koja je visoka i koja ne odgovara ceni koja bi se formirala na slobodnom tržištu između nepovezanih lica. Ta visoka cena je transferna cena. Kompanija S, plaćajući visoku cenu za određena dobra, u bilansu uspeha iskazuje gubitak i prenosi (transferiše, izvlači) dobit u kompaniju T. U Turskoj je niža stopa poreza na dobit korporacije, tako da se na nivou MNK ostvaruju uštede, odnosno pozitivni finansijski efekti na račun povoljnije poreske pozicije kompanije u Turskoj. U situaciji kada je dobro ili usluga precenjena, dobit kompanije kupca (u ovom slučaju kompanija T) je smanjena, a dobit kompanije prodavca je povećana. Dobit koja je transferisana uvek ostaje u okviru MNK.
Princip van dohvata ruke
Princip “van dohvata ruke” prihvataju sve zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svojim poreskim zakonodavstvima, u situacijama kada treba uskladiti dobit povezanih kompanija sa dobiti nezavisnih (nepovezanih) kompanija u svrhe oporezivanja. Poresko zakonodavstvo traži od MNK strogo poštovanje principa „van dohvata ruke“.
